среда, 05. октобар 2016.

Из трагичне српске прошлости - 5. октобар 1812. године ... Заборављене српске јунакиње ... Овакве хероине није више могуће наћи у било којем другом народу у историји.


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Памтимо ли ми било шта друго? Знамо ли ми за многе несреће нашег рода из наше у многим периодима трагичне прошлости. 

За многе је важан 5. октобар 2000. године, кад је у великим демонстрацијама у Београду срушена власт Слободана Милошевића. 

Али, није се тог датума десио само преврат прије 16. година. 
На исти дан /5, октобра 1812./ прије више од два вијека десио се један од највећих подвига који су извеле српске жене, мајке, сестре и кћери српског рода и трајног поноса.

Хоће ли икада неки сценариста написати сценариј о људским вриједностима које немају цијену.

Хоће ли икада неки режисер снимити филм за који му не треба много времена, а сценариј је написао сам живот, а историја само потврдила.

То су само питања на која неко мора дати одговоре или је можда много лагодније куповати турске серије и удобно из фотеље бринути о великом "љубавнику" Сулејману Величанственом.

Колико ће још проћи деценија или можда вијекова па да схватимо сву српску трагедију, наивност и неразумност, као и небригу за нашом историјом. Много тога је склоњено и заборављено. Заборавили смо и сами себе, нажалост.

На велику срамоту људске вриједности су постале лоповлук, похлепа, грамзивост и све пошасти такозваног модернистичког времена и свијета.

Хоће ли нас икада из сна пренути лелек Српкиња-хероина које нас из Царства небеског опомињу на погрешан пут којим срљамо, јер уопште и не знамо куда идемо. Тумарамо од немила до недрага.

И на крају о самом догађају. 
Зашто баш на крају?
Једноставно што се крај најдуже памти.

 
5. октобра 1812. године, прије више од два вијека у селу Скела код Обреновца, 50 српских дјевојака и жена, бјежећи пред Турцима који су жељели да их обешчасте, скочиле су у ријеку Саву држећи се за руке и све су се удавиле, али су сачувале свој образ и достојанство!

Нека њихова жртва буде наук новим генерацијама
да Србин зна и за нешто скупље од главе!
Зна, али слабо памти. 
Амнезија постаје укорјењена српска болест.

Ако нам још има лијека и ако већ није прекасно
да се почнемо будити из дубоке коме у којој деценијама као народ само вегетирамо.

Вријеме је за национално отрјежњење
и оздрављење српског народа!