ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Право и правда су само фикције,
јер правда
као апсолутна категорија
не постоји!
У
данашњој општој глобализацији и у свијету препуном контраверзи,
лицемјерства, лажи и обмана - правда и право, као универзалне категорије
равнотеже између кршилаца основних људских права и оних других чија су
сва права погажена - губе потпуни смисао опште прихваћених норми и
каквог таквог правног баланса између злочинаца и злостављаних и
угњетаваних људских бића.
Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требала да буде основни предуслов за све друго ... и оно треће ... Иако је истина једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право, ипак свако за себе потпуно неоправдано настоји да приграби право на истину и да само они буду тумачи те истине. Нема никакве разлике између тзв. политичке и интелектуалне елите и обичних људи који су одбачени управо од тих псеудо интелектуалних кругова.
Ратна прошлост је потпуно неразјашњена. Она свима на овим просторима виси изнад глава као Дамаклов мач. Све се, дакле, врти у зачараном кругу без неке јасне визије како из свега изаћи и кренути даље. Све док се не разјасни ратна прошлост и док се не утврди ко је коме - оно најлошије - и шта урадио у претходном грађанском рату на просторима бивше Југославије, тешко ће бити да се по страни остави прошлост. Јер, без разјашњења прошлости свака будућност је неизвјесна. Многи су свјесни чињенице да је то Сизифов посао, али водећи се људским вриједностима немамо право да одустанемо од перманентне борбе за истину, понајвише због чисте савјести и због моралне обавезе коју смо сами себи наметнули као дуг према невино страдалим људима на свим странама, па самим тиме и страдалим Србима, који су на најсвирепије начине ликвидирани од стране најокорјелијих злочинаца из реда других народа.
Починиоци ратних злочина над српским народом углавном су остали некажњени и зато постоје многи разлози. Они се могу свести на свјетску сатанизацију Срба, али и на нашу небригу. Злокобне канџе свјетских полицајаца и антисрпских извршилаца и спонзора сежу од дипломатије па све до иних такозваних невладиних организација, које углавном за велике паре раде у интересу странаца и истовремено против свог народа и државе.
Босна и Херцеговина је примјер за појашњење многих несрећа и унутрашњих међунационалних сукоба и мржње. Јер, у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити се обнављало "братство и јединство". Овдје су се међусобно убијали народи.
Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација о међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.
Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увијек као и сви нормални људи понављати да је Дрина крива! А, то није ништа друго већ јасна теза да чињенице о којима говорим - потврдим и да аргументима докажем да на истину имају право и Срби, а не само муслимани и Хрвати или разни други лобисти из бјелосвјетских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост.
Циљ је био сасвим јасан - учинити све да се лажима изврши потпуна сатанизација српског народа, дакако у цјелини. Али, без обзира на све, не смијемо пасти у апатију и летаргију која би нас успавала, нити смијемо прихватити колективну амнезију, па да заборавимо страдање нашег, српског народа, у нашој пребогатој историји, истини за вољу, кроз вјекове трагичној прошлости и несрећном усуду.
Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требала да буде основни предуслов за све друго ... и оно треће ... Иако је истина једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право, ипак свако за себе потпуно неоправдано настоји да приграби право на истину и да само они буду тумачи те истине. Нема никакве разлике између тзв. политичке и интелектуалне елите и обичних људи који су одбачени управо од тих псеудо интелектуалних кругова.
Ратна прошлост је потпуно неразјашњена. Она свима на овим просторима виси изнад глава као Дамаклов мач. Све се, дакле, врти у зачараном кругу без неке јасне визије како из свега изаћи и кренути даље. Све док се не разјасни ратна прошлост и док се не утврди ко је коме - оно најлошије - и шта урадио у претходном грађанском рату на просторима бивше Југославије, тешко ће бити да се по страни остави прошлост. Јер, без разјашњења прошлости свака будућност је неизвјесна. Многи су свјесни чињенице да је то Сизифов посао, али водећи се људским вриједностима немамо право да одустанемо од перманентне борбе за истину, понајвише због чисте савјести и због моралне обавезе коју смо сами себи наметнули као дуг према невино страдалим људима на свим странама, па самим тиме и страдалим Србима, који су на најсвирепије начине ликвидирани од стране најокорјелијих злочинаца из реда других народа.
Починиоци ратних злочина над српским народом углавном су остали некажњени и зато постоје многи разлози. Они се могу свести на свјетску сатанизацију Срба, али и на нашу небригу. Злокобне канџе свјетских полицајаца и антисрпских извршилаца и спонзора сежу од дипломатије па све до иних такозваних невладиних организација, које углавном за велике паре раде у интересу странаца и истовремено против свог народа и државе.
Босна и Херцеговина је примјер за појашњење многих несрећа и унутрашњих међунационалних сукоба и мржње. Јер, у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити се обнављало "братство и јединство". Овдје су се међусобно убијали народи.
Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација о међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.
Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увијек као и сви нормални људи понављати да је Дрина крива! А, то није ништа друго већ јасна теза да чињенице о којима говорим - потврдим и да аргументима докажем да на истину имају право и Срби, а не само муслимани и Хрвати или разни други лобисти из бјелосвјетских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост.
Циљ је био сасвим јасан - учинити све да се лажима изврши потпуна сатанизација српског народа, дакако у цјелини. Али, без обзира на све, не смијемо пасти у апатију и летаргију која би нас успавала, нити смијемо прихватити колективну амнезију, па да заборавимо страдање нашег, српског народа, у нашој пребогатој историји, истини за вољу, кроз вјекове трагичној прошлости и несрећном усуду.
Зато, главу горе, истину у руке и правду за све народе!
