28.11. умро је
славни српски пјесник и сликар
ЂУРА
ЈАКШИЋ
Отаџбина
И овај камен земље Србије,
Што
претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног
чела мрачним борама,
О
вековечности прича далекој,
Показујући
немом мимиком
Образа
свога бразде дубоке.
Векова
тавних то су трагови,
Те
црне боре, мрачне пећине;
А
камен овај, ко пирамида
Што
се из праха диже у небо,
Костију
кршних то је гомила
Што
су у борби протиб душмана
Дедови
твоји вољно слагали,
Лепећи
крвљу срца рођеног
Мишица
својих кости сломљене, —
Да
унуцима спреме бусију,
Оклен
ће некад смело презирућ
Душмана
чекат чете грабљиве.
И
само дотле, до тог камена,
До
тог бедема —
Ногом
ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш
ли даље? ...
Чућеш
громове
Како
тишину земље слободне
Са
грмљавином страшном кидају;
Разумећеш
их срцем страшљивим
Шта
ти са смелим гласом говоре,
Па
ћеш о стења тврдом камену
Бријане
главе теме ћелаво
У
заносноме страху лупати!
Ал
један израз, једну мисао,
Чућеш
у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина
је ово Србина!”
+++++++++++++++++++++++++++
