Из Аустралије је "кренула" Нова година .... Њен долазак у нашим крајевима очекује се тачно на преласку између 24,00 сата 31. децембра 2016. и 00,01 сати, првог јануара 2017. године.

ДРАГИ МОЈИ ПРИЈАТЕЉИ -

СРЕЋНА ВАМ НОВА 2017. ГОДИНА!

Желим вам само оно 
што сами себи желите

и својим најдражима,
па и драгим људима!

Ви најбоље знате 
које су ваше жеље.

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!

КАКО И СА ЧИМЕ ЋЕМО У НОВУ ГОДИНУ

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Прођоше тако многе године, прођоше деценије, а многи од нас ево живимо чак и у два вијека. Започели смо живот у двадесетом и наставили га у двадесет и првом стољећу. 

Знам да није могуће у једном кратком осврту да се све оно што је прошло  "стрпа" у један текст. Но, била су то времена кад нашим прецима /не свим наравно/ није ваљао краљ, па им касније нису никако одговарали комунисти, па онда социјалисти и ево нас данас ту гдје смо. А како стоје ствари, изгледа да нисмо нигдје.

Теоретичари ово доба зову капитализмом, а они који су разочарани, а таквих је највише, најрадије би овакво стање умјесто капитализмом назвали - катаклизмом. Итина, радило би се о прегрубом термину и не би одговарао објективном стању у друштву, али се сасвим добро уклапа у размишљање оног човјека који нема ништа и који живи у потпуној биједи и у сиромаштву. За њега није битна дефиниција ниједног система.

За њега би било важно да поштенији функционише систем у којем би и ОН имао право бар на комад хљеба. Памти ОН добро да су му неки ранији тирани отели комад родне груде и рођене земље и коју су многи својатали као отађбину, јер им је то требало због њих самих и због њихове користи. 

Многи од нас знају на хиљаде лопова који су се на крви и на патњама честитог народа обогатили без икаквог рада. Обогатили су се пљачкама и лоповлуцима. Али, каква корист ако их знамо, кад никога од њих не смијемо да назовемо правим именом - ЛОПОВ. Јер забога, само суд и пресуда могу да кажу ко је лопов.

Уосталом, никада се никоме није судило, па самим тиме, није му се ни изрицала "пресуда" што је поштен. Много је ситуација кад не можеш доказати ни оно што видиш сопственим очима.  Није онда чудо што и лопови имају имагинарну слику, јер и они мисле да су сви други, наравно осим њих, они прави лопови.

Треба ли народним масама само "хљеба и игара" и могу ли од тога живјети. Краткорочно гледано можда могу преживљавати. Али колико времена могу тако. Много је оних који мисле да су заслужни за неки друштвени напредак. Али основни проблем је у томе што нема имена оних који су кривци за назадак.

Ордење се увијек дијели оним заслужним, мада се често додјељује и оним послушним. Тешко је одговорити на питање којих има више. Кад нисмо знали у прошлости, барем данас знамо да је много оних који су прошлост искористили у корист своје удобне и угодне садашњости.

Све су то слике које су већ давно виђене. Да ли се баш толико разликујемо што су неки прихватили Цезаров, а они други Миланковићев календар. Сасвим је свеједно, јер вријеме не може да стоји, ма како га ми бројали и ма како га и којим датумима обиљежавали.

Остало је још неколико сати до Нове године која ће наредне године постати стара као и све претходне. Дакле, све се своди на вријеме и прелазак из "старог у ново" и опет повратак на старо. Међутим, нико поуздано не зна кад ће доћи нешто ново.

Кад ће стићи нешто новије или најновије поготово нико не зна.

Било како било, ипак стиже Нова година.

Свима вама драги моји, желим све најбоље у Новој години и свака срећа вас стизала!

РЕПУБЛИКА СРПСКА објавила своје резултате пописа становништва који се разликују од резултата Агенције за статистику БиХ!

Због неслагања са методологијом обраде података из пописа становништва у БиХ утврђеној на сједницама органа БиХ без сагласности српских представника, а којом су као стални становници уврштени и они држављани БиХ који живе у иностранству, њих око 196.000, Република Српска објавила је властите податке пописа.

Како се и могло очекивати судећи по политичкој полемици, подаци показују нешто већи омјер становништва Републике Српске који су се изјаснили као Срби, у односу на друга два народа, Бошњаке и Хрвате.

Наиме, према подацима Републичког завода за статистику у Српској живи укупно 1.170.342 становника, од чега 598.530 жена и 571.812 мушкараца.

Од тога је 82,95 одсто Срба (970.857), 12,69 одсто Бошњака (148.477), 2,27 одсто Хрвата (26.509), док 1,25 одсто становника припада реду осталих.

Српским језиком говори 982.480 грађана Републике Српске, босанским 150.221, а хрватским 17.315 грађана.

Паралеле ради, по методологији и објављеним резултатима Агенције за статистику БиХ, у РС живи 1.228.423 становника, од чега 81,5 одсто Срба (1.001.299), 13,99 одсто Бошњака (171.839) и 2,41 одсто Хрвата (29.645).

По објављеним подацима из РС, Српска има шест градова и 57 општина, а у Бањалуци живи 180.053 грађана, у Бијељини 103.874, Приједору 80.916, Добоју 68.514, Источном Сарајеву 59.916, 28.239 у Требињу...

Опстаће само они који су спремни да одговоре на многе ововременске изазове.

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Да ли је могуће пронаћи прави тренутак и како изабрати прави пут за доношење исправне одлуке. Мислим да једноставног одговора на ово питање нема, јер се у понуди налази мноштво различитих одговора и сви се своде на - да или на не, односно на одлучност, па чак и онда кад се прави исход не може чак ни предвидјети!

 Додуше, свако има могућност да промијени сопствени ток историје. Јер није исто некога загрлити кад то некоме треба или отићи тек тако остављајући некога на милост и на немилост судбини. Све оно што се догоди или што је већ било ми кажемо: Ма била је таква судбина.

 Могуће су и опције бјежања и сакривања у мишије рупе, али само фигуративно, а никако и физички, јер не може се човјек смањити на физичке пропорције миша, али може као миш побјећи и сакрити се. Но, и скривање има рок трајања. Уосталом, мишија рупа нема врата, али врата љубави кад се једном залупе испред носа онога ко те воли и ко још увијек вјерује у тебе, тешко ће се поново било кад више отворити.

 Не постоји нулто вријеме кад би могао у сред љета и оних паклених врућина да се заледиш и претвориш у неко друго агрегатно стање. Али, можеш бар привидно и привремено да „искочиш из свог тијела“ и да однекуд са пристојне дистанце гледаш и анализираш гдје те је могла да одведе једна или друга одлука.

 Прије свега, треба имати воље, па онда и снаге да наступиш из позиције оног бољег ЈА, пожељног, очекиваног, непоколебљивог, снажног и одлучног.

И док тако размишљаш не смијеш дозволити да те спутава оно кукавичко, колебљиво, неодлучно ЈА, а оно је увијек склоно бјежању и сакривању испод женске сукње, ако је се икада докопаш!?

 Шта год да је у питању застани – није то филм у којем ти је Кустурица додијелио главну улогу.

 У томе леже и сва питања и сви одговори, али јеси ли спреман или ниси да одговориш на све изазове живота. То је основна ствар око које се све врти. Некад нас вуку центрипеталне, а некад центрифугалне силе, само је питање да ли и према правом циљу. О томе се ради друшкане мој, па ти добро размисли о овоме што на брзину све овако написах. Али,  барем ти имаш времена да ову моју брзину развучеш на реално вријеме и да у том раздобљу све ствари посложиш на права мјеста.

 На карају, ипак морам да те упозорим да живот није филм и да никад нико неће написати улогу како ћеш живјети живот. Само Бог зна шта те све чека на животном путу...

 Зашто сам све ово написао?

 Има много разлога, јер модерна цивилизација је препуна разних изазова и непредвиђених ствари, али и даље ће се наставити све оно што је започето од настанка цивилизације...почињаће и трајати ратови, технолошки напредак ће и помагати, али и спутавати развој цивилизације. Остаће да трају и усамљеност и отуђење људи једних од других, појављиваће се и оне, сад за сад,  нама још увијек непознате и бесмислене ствари.

 Али, трајаће и љубав и људска доброта, мада се плашим да се то не сведе на појединачна испољавања људскости.

 Паде ми на ум једна пјесма: "Хеј животе луталицо“, али морам признати да ми је само назив остао у сјећању, а ко пјева ту пјесму и каква је мелодија стварно не знам ...

Али знам да је зима већ увелико почела. До недавно је била више него умјерена јесен, но како најављују метереолози стижу нам велике хладноће...Па шта? Против Бога и против природе се не може...Нека се све дешава у своје вријеме, па и зима.

СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА - Да се не заборави!

 

На данашњи дан 30.12. умро је славни СРБИН

СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА

              

/довољно за памћење!/.

         Најмање знамо о нама самима, 

          о нашим славним претцима, 

        али зато знамо о многим свјетским вукојебинама 

           и о беспотребним "рудним богатствима" 

       у "Тањганики" и у "Кирзистањики"

  /непостојећим државама/!

ДОБРИЦА ЋОСИЋ - Да се не заборави!

На данашњи дан, 29.12. рођен је

ДОБРИЦА ЋОСИЋ

-------------------------------------------
У свом животу касније је постао академик.
Био је српски писац, романсијер и есејиста,
политички и национални теоретичар.
Био је први председник СРЈ, од 1992. до 1993. године.

Филип Вишњић - Да се не заборави!

Српски гуслар и народни пјесник

умро је 29. децембра 1835.

ФИЛИП ВИШЊИЋ

++++++++++++++++++++++++++

ЈЕСЕЊИН - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и за памћење ...

На данашњи дан 28. 12.

умро је славни руски пјесник

ЈЕСЕЊИН

++++++++++++++++++++++

----------------------------------

ђ

СТЕВО ЖИГОН - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 28.12.

умро је српски глумац 

СТЕВО ЖИГОН

Свако подсјећање на СТЕВУ ЖИГОНА у мени изазива посебан осјећај.

Жигон је у Другом свјетском рату био 

у злогласном фашистичком конц-логору Дахауу...
----------------------------
У прошлом грађанском рату у БиХ био сам 1.334 дана 

у муслиманским злогласним логорима смрти.

Дакле, био сам 44 мјесеца у логорима, 

а сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца (!).

ВЕЛИКА СРАМОТА ДРУШТВА! Да ли постоје свијест и савјест? Свијест можда и постоји код неких људи, али савјест је проблем цијелог друштва.

ЉУДСКА СВИЈЕСТ И САВЈЕСТ!

Дан кад су и једно и друго 
од превелике срамоте умрли!

Предуго је вријеме

у којем је и прије смрти у биједи

жива умирала српска јунакиња

ВЕСНА ВУЛОВИЋ

Весна Вуловић снимљена прије четири године

Вијест о смрти легендарне Весне Вуловић није само потресла Дорћол и комшије већ и шире. Она је била прва информација и у многим свјетским медијима, а нарочито у Чешкој гдје Весну сматрају херојем.

- Била је позната цијелом свијету, али не и довољно поштована, нарочито међу својима. Веома интелигентна. Имала је пуно пријатеља. Много је волила животиње. Јединствена особа која је успјела да преживи тако страшну хаварију као што је пад авиона. Једна од ријетких која се уписала у Гинисову књигу. 

Ипак, одбили су да јој додијеле националну пензију. Живјела је тешко од скромне пензије, али никада се није жалила - потресена после сазнања о смрти пријатељице и комшинице говори Силвија Мирковић, професор у пензији Стоматолошког факултета Београдског универзитета, а преносе "Вечерње новости".

Послије кобног лета имала је фрактуру лобање, обје сломљене ноге, три сломљена пршљена и као посљедицу привремену парализу од струка надоле. Успјела је да прохода неколико мјесеци послије операције.

- Све је било јако болно. Али, веровала сам да ћу устати. Само сам чекала када ће доктор доћи и рећи: "Е, хајде ти сада да идеш, Вуловићева.", тако је прије четири године новинарима "Новости" говорила Весна Вуловић.

Од онда све до сада, Весна Вуловић се борила да у животу стане на ноге. Пензионисана 1991. године примала је пензију од 30.000 динара. Када би измирила све своје режије, Весна се није жалила. Али, живот тако намјести да је он, ипак, највећи режисер.

КОМШИЈЕ СУ БРИНУЛЕ...

Комшије су посумњале да се Весни нешто догодило јер су испред улазних врата неколико дана стајали расути леци, а додатно су страх од најгорег подгријејали позиви и куцање на врата на која није одговарала.

- Недавно је имала проблем са прокишњавањем од комшија изнад ње. Дјевојке које станују у том стану изнад су, у међувремену, звале мајстора који је отклонио квар, па су покушале да с њом контактирају како би видјеле да ли вода још цури - прича Силвија Мирковић. - Међутим, она се није јављала. Обратиле су се мени, а потом смо позвали и њеног брата. Он је обавестио полицију.

----------------------------------------

Пише: Славко Јовичић Славуј

Послије свега и након ових сазнања шта може човјек да каже и да напише? Шта је заправо живот? То је само оно вријеме које прође од рођења, па до смрти. А Весна је умрла сама, далеко од пажње свих. Није имала пара да направи виличну протезу, па се стога у посљедњих пар година није ни појављивала у јавности, пишу тако неки, истина ријетки портали.

А свједоци смо да на сваку сједницу Народне Скупштине Србије не долази у просјеку по стотину посланика који ипак уредно и на вријеме примају високе плате и никоме ни за шта не одговарају. Такође смо свјесни и чињенице да у Србији постоји на десетине хиљада лопова који прије пљачкања Србије нису имали читаве гаће и који су се преко ноћи обогатили на крви и патњама ојађеног народа и данас располажу са огромном имовином. Неки такве од миља зову тајкунима, а заправо се ради о највећим ЛОПОВИМА.

Опште позната је чињеница да у Србији постоје тзв. новокомпоновани бизнисмени који имају авионе, бродове и разна друга овоземаљска чудеса, али зато нико није имао пара да плати да се легендарној српској хероини барем направи зубна протеза и да без стида, може да оде у позориште које је много вољела и да се бар негдје појави у јавности. А о средствима за неки иоле пристојан живот илузија је и говорити.

Разноразни медији су препуни текстова о разним лопужама и старлетама, па тако портали преносе да је извјесна старлета Станија на разна пластифицирања свог тијела потрошила око 90 хиљада евра. Толико је потрошола пара на разна "дотјеривања" саме себе па сад више и не личи на иоле нормалну особу.

Али зато пара није било за виличну протезу и за какав такав пристојан живот за легендарну Весну Вуловић коју је свијет поштовао, али нажалост једино је била заборављена од Срба и надлежних канцеларијских пацови по разним установама и институцијама. 
Никога не прозивам, ни Центре за социјални рад, ни хуманитарне организације нити било кога, али за све је криво накарадно друштво. 
КРИВИ СУ ЉУДИ!

Нажалост, никада ништа нисмо научили из генијалне, а тако једноставне  мисли Његове светости нашег патријарха Павла: 

"БУДИМО ЉУДИ"!

А јесмо ли?

НИСМО! 

Свака друга ријеч била би сувишна, јер свијест о разним судбинама људи можда код некога и постоји, али савјест код многих не станује у њиховим главама, срцу и у осјећањима, а поготово не постоји у бризи за обичног човјека, мада Весна ни по чему није била обична. Била је јунак. Била је човјек која није јадиковала над својом овоземаљском судбином. Преживљавала је тежак живот напуштена од свих. 

Јер, не постоји брига за обичног малог човјека. Постоје само сиротиња, постоје и поштени људи, али велики број је и лопова који живе раскошним животима у благостању. Весна није имала такву судбину, јер судбину не бирају људи. Судбина бира нас.

Трагичан је примјер краја овоземаљског живота Весне Вуловић. У каквим нехуманим условима и од свих заборављена је живјела и зар је у оволикој биједи морала да умре српска хероина. Свјестан сам да ове чињенице никога неће отријезнити, нити ће било чија савјест прорадити и неће нас упозорити да будемо ЉУДИ.

Почивај у миру и у Царству небеском драга Весна, јер тамо ће ти ваљда бити бар мало боље. Молим се Богу да бар тамо кад већ ниси међу људима, нађеш достојанствен смирај душе!

25.12. су МАТЕРИЦЕ!

У другу недељу пред Божић пада овај празник. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана дјеца поране и унапријед припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Дјетинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. 

Дјеца јој честитају празник, а мајка онда дјели дјеци поклоне, и на тај начин се "дријеши". На исти начин се вежу и све удате жене, које се дријеше поклонима дјеци: колачима, или неким другим слаткишима.

Празник Материца се у новије вријеме свечано прославља и при нашим храмовима, нарочито по градовима. Богомољне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом, у коме учествују дјеца са прикладним рецитацијама и пјевањем, а онда дјеца везују присутне старије жене.

Оне им се "дријеше" поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима итд. Негдје се организује посјета болници, нарочито дјечјим одељењима, где се дјеци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао. 

25. децембра је: Преподобни Свети Спиридон Чудотворац

Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје.

Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран заепископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу.

На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд.

Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље.

Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ.

Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.

ДА И ТО РАЗЈАСНИМО ... Преузето из научне литературе ... ЈУЛИЈАНСКИ И ГРЕГОРИЈАНСКИ КАЛЕНДАР

ЈУЛИЈАНСКИ и ГРЕГОРИЈАНСКИ 

КАЛЕНДАР

Јулијански календар или стари календар је увео Јулије Цезар 45. п. н. е. године и користио се у цијелој Европи до XVI вијека, када су државе почеле да прелазе на Грегоријански календар. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила јулијански календар за свој званичан календар.

Творац календара је грчки астроном Сосиген на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.

Јулијански календар није био савршен и његова разлика у односу на тропску годину се повећава за један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на сабору у Никеји 325. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. 

Пошто је Јулијански календар и даље остао непромијењен, разлика се до XVI вијека акумулирала на 10 дана. Када су ово уочили, астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином. То је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.

Током XX вијека, практично све православне земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у свјетовне сврхе). Њихове православне цркве нису жељеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског.

Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и СПЦ, иако је за нови календар усвојен њен приједлог).

Српска православна црква, која је била предлагач новог календара који је усвојен на конгресу 1923, и даље користи јулијански календар. Послије конгреса, СПЦ је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примјену била одложила. Одлуку о примјени овог календара СПЦ није касније донијела и у употреби је и даље Јулијански календар.

+++++++++++++++++

Православне цркве које су прешле на Миланковићев календар:

·                  Цариградска патријаршија

·                  Александријска православна црква

·                  Румунска православна црква

·                  Бугарска православна црква

·                  Кипарска православна црква

·                  Грчка православна црква

                 **************************

++++++++++++++++++++

Православне цркве које и даље користе јулијански календар:

·                  Антиохијска православна црква

·                  Јерусалимска православна црква

·                  Руска православна црква

·                  Српска православна црква

·                  Грузијска православна црква

·                  Јапанска православна црквa

                     **************************

++++++++++++++++++++++

Неке православне цркве користе оба календара:

·                  Пољска православна црква

·                  Албанска православна црква

·                  Православна црква чешких земаља и Словачке.