Отац
ове славне следбенице Христове, која
се од раних лета уневести Христу, по
имену Диоскор, беше знаменит положајем
и богатством у граду Илиопољу Мисирском,
а у вери незнабожац.
Своју
ћерку јединицу, мудру умом и красну
ликом, затвори Диоскор у кулу високу,
окружи је свим угодностима, даде јој
слушкиње на службу, постави идоле за
клањање, сазида јој купатило с два
прозора. Посматрајући кроз прозор куле
земљу доле и звездано небо горе, Варвари
се отвори ум благодаћу Божјом, те
познаде јединог истинитог Бога Творца,
иако немаде никога од људи за учитеља
у томе. па када се њен отац једном удаљи
из града, она изиђе из куле и, по Божјем
Промислу, срете се с неким хришћанкама,
које јој јавише истину вере Христове.
Срце
се Варварино распламти љубављу према
Христу Господу. Она нареди, те се просече
и трећи прозор на купатилу, да три прозора
буду символом Свете Тројице; на једној
стени у купатилу прстом нацрта крст и
крст се удуби у камен као гвожђем урезан;
из њене стопе на поду купатила прокључа
извор воде, која доцније многима причини
исцељење од болести.
Узнав
Диоскор веру своје ћерке, изби је сурово,
истера из куле и појури за њом да је
убије. Стена се једна раступи и сакри
Варвару од суровог оца. Када се поново
јави, отац је одведе началнику Мартијану,
коме предаде ћерку на мучење. Невину
Варвару разденуше и шибаху, док јој цело
тело не би покривено крвљу и ранама.
У
тамници јави јој се сам Господ с ангелима
и исцели је. Видевши то, нека жена
Јулијанија, и сама пожели мучеништва.
И беху обе страшно мучене и с поругом
по граду вођене.
Одсекоше
им груди женске, и крв многа из њих
истече. Најзад их изведоше на губилиште,
где сам отац закла ћерку своју, а војници
Јулијанију. Тога истог дана удари гром
у кућу Диоскорову и уби и њега и Мартијана.
Пострада
света Варвара 306. године. Мошти јој се
чудотворне налазе у Кијеву. Прослављена
у Царству Христовоме, она се много пута
јављала до дана данашњега, понекад сама,
понекад у пратњи Пресвете Богородице.
