КОЛУБАРСКА БИТКА - Славна српска прошлост која код многих пада у заборав, нажалост!

СРБИ су народ 

који најбрже заборавља

своју славну прошлост, 

али зато памти туђе глупости!

На данашњи дан,

15. децембра 1914. године,


завршена је Колубарска 

или Сувоборска битка,

пресудна битка

за опстанак СРБИЈЕ!

Била је то најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом свјетском рату.

Битка је вођена новембра и децембра 1914. године и окончана успјешном противофанзивом под командом генерала Живојина Мишића.

Послије неуспјеха у операцијама око Дрине, суочена с недостатком артиљеријске муниције, мањком хране, одјеће и обуће, српска војска била је приморана на повлачење. Паралелно са војском повлачио се и народ, а додатни терет били су и временски услови.

 Сигурно је да су неповољни временски услови лоше утицали на морал војника.
Војници се нису могли огријати дуже вријеме, осушити униформу и то је, уз недостатак артиљеријске и пјешадијске муниције, подрило морал српских војника, па је код дијела војника изгубљена вјера у могућност побједе у Колубарској бици.

Но, послије повлачења српске војске, услиједио је контраудар који је непријатеља изненадио, потпуно паралисао и омогућио бриљантну побједу. У љетописима мионичке цркве, једном од мјеста које је Мишићу, током ове чувене битке, служило као осматрачница, и данас чувају успомене на 1914.

Када би се примијетила непријатељска војска, црквена звона би се оглашавала и војска би била спремна за напад или противнапад.

Првим упадом аустроугарске војске, послије тога, сва три звона мионичке цркве су однијета и претопљена за њихову ратну машинерију.

Колубарска битка ушла је у историју ратовања и војног школовања у цијелом свијету, као јединствен примјер да војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко вријеме пређе у контраофанзиву. Генерал Живојин Мишић је због успјешног вођења операције унапријеђен у чин војводе.

Битке се добијају ватром и маневром. Тај маневар је обично унапријед. У Колубарској бици маневром уназад, повлачењем са Сувобора, а затим неочекиваним противнападом, вјештином и маневром је побијеђена аустрогугарска војска, а не снагом.

У Колубарској бици Србија је изгубила 22.000 војника, имала је 91.000 рањених и 19.000 заробљеника. 

Губици Аустроугарске били су много већи, готово 29.000 погинулих војника, више од 120.000 рањених и 74.000 несталих.