Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ЉУДСКА ПРАВА
СУ САМО
ФИКЦИЈА!
У питању је бизарна
и понижавајућа стварност која игнорише људску
свијест. Данас је Међународни дан људских
права. Али људска права скоро и не
постоје. Људска права су самопрокламована
фикција. Јер да није тако не би баш
данас широм планете небројено
невиних људи изгубило своје животе и
то због кршења основног људског права -
ПРАВА НА ЖИВОТ!
Темпо живота је убитачан. Сви се негдје журе и свакоме се негдје жури. Свако се сналази како зна и како умије. Живот никога не чека. Живот не прави паузе, нити се живот може одложити на чекање.
Људи
живе у свом времену, али нађу времена и
да своје вријеме одвоје за некога. Нађу времена за себе, по некад и за другога.
Заправо,
људи само ослушкују и региструју нека дешавања
око себе, а најмање знају о себи.
У
том сабирању или одузимању чињеница и
у прављењу рачунице свако по нешто
додаје или одузима. Ко би га знао шта
је у питању?
Мелодија
је позната, а и ријечи се саме од некуд
и за некога пишу.
Не
знам да ли се ради о чуду или је, ипак,
све чудесно.
Заправо,
људи много тога показују, али ништа не
доказују. Јер, сваки доказ је тежак, а
доказивање је још теже. Но, ипак ради се
само о још једном доказу да је живот
чудо и да све што мислимо и осјећамо
утиче на некога знаног или незнаног,
јер "сви смо ми из исте породице -
Човјечанства."
Друго
је питање да ли смо сви у тој породици
и ЉУДИ.
Е
то сигурно нисмо!
Ништа
се промијенити неће само од себе, па ни
људи.
Али
промјене се дешавају ван нашег утицаја,
па биле оне на боље или на горе.
Све
зависи из ког угла ко посматра исте
ствари, односно исте догађаје.
А
људска права? Ма ко још о томе да брине
и да се са тиме замајава.
И
сасвим на крају.
Онако
како успијеш да се снађеш и каква ти је
судбина - тако ћеш и живјети.
И за сва времена треба запамтити - СУДБИНУ не бирамо ми, ОНА БИРА НАС!
И за сва времена треба запамтити - СУДБИНУ не бирамо ми, ОНА БИРА НАС!
