ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Бранко
Миљковић
Рођен
је у Нишу 29. јануара 1934. године
- Године 1953. одлази у Београд на студије.
- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.
- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
Живио је само 27 година.
Бранко
Миљковић, је био један од најзначајнијих српских пјесника
20. вијека. Почео је да пише као средњошколац,
а 1957. године објавио је прву збирку
пјесама "Узалуд је будим".
Био је
лиричар снажног интлектуалног погледа
на свијет. Изузетне вербалне инвенције,
ношена жаром унутрашње ватре Миљковићева
поезија је заокупљена феноменом смрти
и нестајања.
Написао је збирке пјесама:
"Порекло наде", "Ватра и ништа",
"Крв која светли", "Песме" и
"Смрћу против смрти" (са Блажом
Шћепановићем).
Надахнуто је преводио
модерне руске и француске пјеснике.
