ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Волим
полиглоте, али ме "убише" Срби са
- "Happy Birthday" и слично. Претјерана
употреба страних ријечи у медијима и
свакодневној комуникацији више личи
на помодарство, него на знање и образовање.
Ово
је најпримјетније код младих који су
најотворенији за промјене и најподложнији
некритичком усвајању утицаја из окружења
и туђинових достигнућа.
Стефан Немања је на самртној постељи изговорио ријечи које је записао његов најмлађи син Растко – Свети Сава:
„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика. Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио.“
Ово
завјештање звучи као најцрња слутња када је ријеч о судбини језика.
Могу ли стране ријечи, као моћно оружје, „убити“ неки језик , касније и
цијели народ.
Хоће
ли се мали језици, у које спада и наш,
наредних деценија, под утицајем
глобализације и енглеског језика,
мијењати до непрепознатљивости?
Са
нестајањем језика и ћирилице хоћемо ли
уопште опстати као народ.
ПРИСЈЕТИХ
СЕ!
Био
сам у сватовима код једног познаника и
кад је у светом храму на
вјенчању, свештеник упитао младу
да ли она својом вољом узима изабраника за
супруга?
Млада је одговорила са: "ОК"!
А знам јој мајку која је пала у несвијест од среће и узбуђења кад је уживо видјела Бору Дрљачу!
"ОК" млада, хајд' здраво!
