ПИШЕ: СЛАВКО ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Дан
такозване независности Босне и
Херцеговине, што се тиче Срба, поготово
Срба из Републике Српске - није никакав
празник БиХ.
Заправо,
тај датум за српски народ не значи ама
баш ништа.
Да
напоменем. БиХ још нема Закон о такозваним
државним празницима. Небројено пута
бошњачки посланици покушавали су да на
дневни ред сједница ставе Закон о
празницима БиХ, али такав Приједлог
закона у Парламентарној скупштини БиХ
српски посланицису су увијек обарали,
а тако ће бити и убудуће. Јер српски
политичари из Републике Српске никада
неће прихватити да 1. март буде празник
за све народе у БиХ, односно да то постане
празник који ће обиљжавати и Срби у
Републици Српској.
Дакле,
то може бити празник само у једном дијелу
БиХ, односно у Федерацији БиХ и ништа
више. Српски народ у Републици Српској
уопште не интересује шта и ко слави у
Федерацији БиХ.
Бошњаци
већ више од деценије и по настоје да
наметну да се у цијелој БиХ слави 1. март,
Дан такозване независности БиХ, позивајучи
се на референдум када је 1. марта 1992.
године задат посљедњи ударац нормалном
функционисању, па и опстанку некадашње
БиХ.
Што
се тиче самог фамозног референдума који
је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године,
морам да кажем да је то био нелегални
чин муслиманског и хрватског политичког
руководства у тадашњој БиХ. Та два народа
су без сагласности Срба у БиХ противуставно
и сецесионистичким актом срушили легално
и једино признати Устав тадашње СФР
Југославије, а самим тиме су срушили и
тадашњу Југосавију чланицу УН. Тадашње
муслиманско и хрватско руководство у
БиХ је починило најтежа кривична дјела
сепаратизма и државног удара и да је
била нормална држава сви би они одговарали
за најтежа кривична дјела.
Безброј
је контраверзи које су везане за фамозни
референдум о такозваној независности
Босне и Херцеговине. Да пођемо од
процената излазности на референдум.
Сви резултати су потпуно лажни и
непоуздани, јер су у бирачким одборима били само Муслимани и Хрвати, а то
јасно говори да су резултати референдума
фалсификовани и да су прилагођени вољи
Алије Изетбеговића и министрима
иностраних послова Њемачке Дитриху
Геншеру и аустријском министру Алојзу
Моку, односно америчком амбасадору у
Београду Ворену Цимерману, највећим
непријатељима и србомрсцима тог времена.
Па
чак и у тим условима за легалност и
валидност референдума била је потребна
двотрећинска већина од 66,6 одсто од броја
уписаних бирача, а то се није десило,
јер је излазност била нешто мања од 64
одсто. Све је дакле фалсификовано и
препарирано са једним циљем – неуставним
потезима политички и територијално
издвојити БиХ из легално признате државе
СФР Југославије.
Прије
самог одржавања ререндума тадашњи
предсједавајући седмочланог Предсједништва
БиХ, лидер муслиманског народа и
предсједник СДА Алија Изетбеговић је
14. октобра 1991. године у Скупштини БиХ
рекао: “За суверену БиХ ја сам спреман
жртвовати мир”!
Том
реченицом Алија Изетбеговић је започео
крвави четверогодишњи грађански рат у
БиХ. Све друго су само трагичне посљедице
које су настале након ратне катаклизме
која је унесрећила све народе у БиХ.
И
да закључим – 1. март за српски народ и
за Републику Српску не значи ништа и
никада неће бити државни празник!
1. март је само Дан Цивилне заштите
у Републици Српској и он се тако
и обиљежава!
