Пре
75 година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари
Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000
српског живља, избеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. О
овом се ћутало деценијама, за злочине нико није одговарао, а тек је
2008. године обележено место великог страдања у Старом Броду.
„То
се лешеви измешали, једни кољу отуд, једни одвуда, ја међу оне мртве
паднем потрбушке и тако сам ти остао“, каже Ристо Боровчанин из
Соколца. Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обележје и
сведоче преживели, који су као деца на овој обали, само чудом избегли
смрт.
Људи
у збеговима, приспели од Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, са Романије и
Соколца, тражили су прелаз преко Дрине, молили за чамце и скеле, како би
се домогли Србије. Већину су усташе ипак стигле.
Деливоје Косорић прича да су убијали, силовали, бацали у Дрину.
Мара Суботић са Пала каже да су мајке саме бацале своју децу у Дрину, а оне за њима да их „џелати не кољу“.
Циљ
немачко-италијанске и усташке офанзиве је био, да се , како је
наведено,“ територија НДХ, проширена до Дрине, очисти од православаца“.
Усташе су биле толико ревносне, да су на крају, у Старом Броду и Немци
интервенисали.ж
Деценијама
се о овом стравичном злочину није смело говорити, а они који су се
усудили да траже казну за злочинце, били су одмах ућуткани, кажњени,
затварани.
Тек је од 2008. године Стари Брод означен као место великог страдања.
„Ми
смо припадници народа који више не сме да не обилежава ова места, и не
сме да прећуткује истину, да не би увредили некога другог“, каже Милорад
Додик, председник Републике Српске.
Памтити – да се не понови, али не злопамтити, говоре људи са Дрине. Уверени да је ова река већ однела сувише жртава.
Текст преузет са сајта Радио-телевизије Србије
++++++++++++++++++++++++++++++
