ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Прошао је 8. март – Дан жена. Данас је 10. март. Је ли и данас Дан жена или је дан за жене?
Са
свих страна пљуштале су честитке за празник. Мушкарци, како их је сам
Бог створио, утркивали су се у честитањима. Много је разлога за то. Неки
су то радили што заиста поштују и цијене жене и што имају лијепе манире
који им не дозвољавају да то забораве.
Било је и оних који то раде из навике, онако по инерцији, јер су се угледали на неке њима сличне.
Највише
је било оних који су умјесто честитки женама сами прославили Дан жена.
Још од старина било какво славље је незамисливо ако нема мезе и
алкохола.
Алкохол
опија и није то откривање топле воде, већ само дигресија и упоредни
параметар са опијеношћу без алкохола. И ту има много варијанти. Неки су
опијени љубављу према вољеној жени, а неки према женама које би хтјели
"да имају", како се то каже, али никако им се неда да то и остваре.
Знам
много познаника ... некако ми ово изгледа поједностваљено. Није довољно
убједљиво, а ни сликовито, јер многи воле само да гледају слике из
једног јединог разлога што слике "говоре све". Има и оних који никад
ништа нису видјели на слици нити су разумјели поруку коју шаље слика.
Рекло би се - каква слика, таква и прилика.
Ово
ће бити много убједљивије. Знам стварно много познаника. Ово стварно
појачава значај и даје потпуни смисао реченици, па и мени даје какву
такву сатисфакцију што те познанике познајем.
Данас
су у моди разна честитања. Ништа чудно. Народ има времена на претек. У
посљедње вријеме изгледа да су у моди накнадна честитања. Ретроактивна
честитања. Није на одмет да поново драгим дамама честитам 8. март Дан
жена и то са данашњим датумом. Десети је март, па шта? Нико још није
заборавио шта је било прије два дана. Зато и обнављам честитку да се не
заборави, јер је заборавност једна од лошијих људских особина.
Додуше,
постоје и они који никад ништа не заборављају и који ће оног другог
увијек на нешто подсјећати, најчешће на дугове и на рок њиховог враћања.
А данас је свако свакоме понешто дужан. Мало је недужних и невиних.
Процеси су то. То се зове живот. Јер, ријека никад није
текла, већ вода тече и потоком и ријеком. Океани нигдје не теку, јер су
опколили копно и немају гдје. А кад се нема гдје, онда се нема ни куд!
Ајд' здраво, до неког сљедећег осврта кад будем знао гдје ћу и како ћу и до неког новог честитања и славља.
И на самом крају да не заборавим - свима онима који увијек имају разлога нешто да славе ЧЕСТИТАМ!
