Рођен
је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али
је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло
млад је остао без оца.
Године
1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак
Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским
становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку
рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са
баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од
стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.
Убрзо
се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да
би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама
фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском
запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био
лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.
У
офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из
Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту
1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а
Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а
сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
Послије рата
Након
завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село
Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште
радикалних исламиста, злогласних вехабија.
Покретана
је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на
територију Републике Српске. Међутим, то још увек није остварено.
У
неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање
улица по Споменку Гостићу. На годишњицу његове погибије, 20. марта 2014.
године, у Добоју испред цркве откривен је споменик овом младом српском јунаку.
Три године касније, јуче 19. марта 2017, у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака.
