Милош
Обреновић је након празничког богослужења
у цркви брвнари у Такову код Горњег
Милановца на празник Цвети позвао
угледне Србе да поново узму оружје у
руке и наставе борбу за слободу коју је
1804. године током Првог српског устанка
започео Карађорђе Петровић.
"Чујте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује, и очује и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити. Ако сте ради мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководца за народ и завичај и ако сте ради да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завјет чините,да ви на ваше душе примате све оно што би од овог предузетог посла могло изаћи несреће и пострадања, пак и то да мени сад овди обећавате и одмах да ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповједати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио."
Овим
речима је Милош Обреновић изашао пред
народ. На то сви једногласно повичу:
"Све
на нашу душу, и врат и образ..."
Затим
су сви редом пољубили руку кнезу Милошу
и пожелели му успех.
Након тога, кнез Милош је у Црнући, где се окупило доста људи, ушао у свој вајат и обукао најсвечаније одело,узео заставу,изашао напоље и рекао:
-Ево мене, ето вас - рат Турцима!
