Некад било ... Прије 37. година ...

ПИШЕ: Славко Јовичић  Славуј

Подсјећање на догађај од прије 37. година ...

Не могу се тачно сјетити да ли је био 28. или 29. април 1980. године кад ме из Кабинета тадашњег предсједника Извршног вијећа Босне и Херцеговине Миланка Реновице назвала секретарица Мирсада Бркић и најавила да ће за сат времена код Миланка доћи Бранко Микулућ. 

У то вријеме био сам на дужности шефа обезбјеђења Извршног вијећа.

Микулића који је био члан Предсједништва Централног комитета СК Југославије, испред зграде дочекао је Реновица.

Прошли смо кроз свечани хол у приземљу зграде. Тим простором нису пролазили запослени у републичким органима, нити неко други сем највиших званичника.

Два момка из обезбјеђења чекала су пред резервисаним лифтом којим смо се одвезли на пети спрат, на којем је био салон и Кабинет предсједника Миланка Реновице.

Реновица је знао одакле долази Бранко Микулић. Нисам тада знао да је Микулић са Лазаром Колишевским био посљедњи највиши функционер тадашње СФ Југославије који је био у посјету у болници у Љубљани код Јосипа Броза, али сам чуо дио разговора између њих двојице.

На питање Реновице какве су вијести из Љубљане и какво је здравствено стање Тита, Микулић је рекао да Броз има само 39. (!) кг и да је само питање дана или сата кад се очекује оно најгоре ...

Ушли су у Кабинет и задржали се око пола сата. 
Поново сам на исти начин испратио Микулића ...