ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
СРБИ СУ ДАЛИ
ОГРОМАН ДОПРИНОС
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
Има
много људи који су задовољни, али који истовремено нису и срећни. Јер
задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску
срећу. У великим кризама, а поготово економским велики број људи тражи
утјеху у једној реченици: “Добро је не пуца и нема рата”!
Људи
памте многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан
данас трагају за најближим својим сродницима. Сви они добро знају да
покојници не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају
живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да
пронађу своје најмилије чије уморене душе лебде изнад свих живих.
Тешко
се долази до националне свијести једног народа. Његов колективни и
друштвени организам је раскомадан у парампарчад. Ти дијелови се више
никада не могу спојити у некадашњу јединствену цјелину. А без цјелине
нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.
Додуше,
сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају и људи. Али знају то и неки
нељуди који чине власт. Многи су сасвим неоправдано засјели у удобне
фотеље и покушавају да кормиларе "флотом лађа" /читај народа/, лађа које
без мотора, горива и без јарбола плутају широким морским
пространствима. На хоризонту бескрајног лутања ти политички
авантуристи никада неће успјети да доплове на обалу спаса. Додатна
несрећа је у томе што историја неће продужавати вријеме у којем би
постојала могућност да се чак и они опамете.
Још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Нама
не требају споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица
српских јунака који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства и
отаџбине. Српство је у овом турболентном времену нападнуто са свих
страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно ко су стварни непријатељи, ако
немамо пријатеља. Јер непријатељи све пред собом руше и уништавају.
Милиони
су мртвих Срба који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и
своју отаџбину. Никада Срби нису друге нападали нити су били освајачи
туђега. Сви они који су водили ратове против Срба су их и изгубили. Наша
снага је у јединству живих и у милионским ешалонима мртвих Срба.
Уморени Срби и јунаци из наше прошлости својим сјенима и данас не дају
злотворима да славе своје наводне побједе, јер крвници никад нису
успјели, а никада неће ни моћи да нас побиједе.
У
Другом свјетском рату Срби су дали огроман допринос и великим
жртвама платили су високу цијену у сламању фашизма. Та борба је
представљала једно од највећих цивилизацијских достигнућа у цјелокупној
људској историји. То је дан када се с поносом морамо сјећати свих оних
који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.
И
недавно вођени ратови на развалинама бивше Југославије било је вријеме у
којем су се настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма
највећу цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни Република Српска то
никада не смију да забораве без обзира колико били јаки и снажни
покушаји наших непријатеља да фалсификатима препарирају историјске
чињенице.
Зато
и не само због тога Србија и Република Српска имају бројне разлоге да
9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - славе и као
своје празнике.
СРЕЋАН ПРАЗНИК!
