ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
О
политици, фудбалу и о климатским промјенама сви се разумију или тачније
– сви све знају и нуде своја рјешења за спас. Међутим, нико не пружа
руку спаса дављенику. Напротив, дављеника сви гурају још више и многи
ликују да дављеник што прије потоне, рачунајући да ће без "дављеника”
лакше ићи у будућност. Међутим, многи заборављају да будућност нестаје
са дављеником у тамним дубинама огромног понора.
Многи
политичари расправљају о судбини троглаве аждаје и такве заједнице.
Tоме је најсличнија Босна и Херцеговина. Свака глава те заједнице води
својеглаву политику док желудци обесправљеног и осиромашеног народа не
престају да крче.
Гдје ће БиХ? Гдје смо пошли? Хоћемо ли у Европу? Хоћемо ли са Русијом? Хоћемо ли у Џамахирију?
Хоћемо
ли у првобитну заједницу или на планету мајмуна на којој не успијевају
увозне банане, него ћемо остати на својој земљи гдје успијевају наше
домаће шљиве, јабуке, крушке, а по негдје у медитеранским крајевима
успијева и грожђе.
Много
је људи који су заинтересовани за многе ствари, али углавном за оне
небитне. Међутим, живот је сасвим нешто друго и мед од домаћих
незатрованих пчела је здрав и љековит. Али, најопаснији су они који су
лизали прсте дубоко стављене у мед и није им било важно каквог је
квалитета. Њима је било, а и сад је тако у многим сферама живота, важно
да замеде своје велике апетите за пљачком и за личним богаћењем. Зна се
да увијек постоје незајежљиви лопови који “устрепталог срца" никада неће вратити бар дио плијена који су покрали.
Лопови ће увијек потенцирати своју такозвану доброту и са ореолом јуначког поноса настојаће лажно да стану у одбрану људског достојанства сваког униженог човјека.
У
прашуми се нико није снашао. Џунгла је елдорадо за сва зла и за
пустошења ионако обесправљеног и опљачканог народа. У џунгли нико никада
није могао да заведе ред. Сви они који би и покушали знају да зечеви
први страдају, али ко им је крив, најлакше је рећи. Јер зечеви се боје и
своје сјенке. Чак ни обилне привилегије не чине људе људима, већ такве
грамзивце и харачлије чине само ЛОПОВИ.
Под
плаштом такозване велике мудрости и светачко-филозофске мисли и разних
аналитичара опште праксе све се додатно усложњава. Јер, ти аналитичари
су обични смутљивци који само покушавају да анализирају прошло вријеме,
при том не нудећи никаква рјешења. Прошлост многи памте и за то им нису
потребни самозвани аналитичари који су преплавили медијски ионако загушени простор.
У оптицају су стални ликови који "кипте" од идеја и памети (!).
Народ
најмање занима ко ће му ионако папрено јело додатно забиберити, под
условом, ако још увијек има шта да једе, а гладних је на све стране. Много је
богатог и честитог народа постало сиротиња. Зашто? Па зато што је
лоповска елита опустошила и пљачкала све редом. А то су могли, јер су
стратегијски добро наступали и били су стратешки и родбински добро распоређени. Знали су добро да се снађу у муљу људског посрнућа.
Данас и народ зна о чему се ради.
Али нико од тог сазнања нема користи ...
На крају, могало би се закључити да је корист у бескорисности.
