ПИШЕ: Неда Гаврић
Сваке
године, на неки "Титоистичан" датум,
иста прича, истих људи. Шугава носталгија.
Не знам да ли се баш о томе ради, али баш
молим - немојте више. МОЛИМ ВАС! Немојте!
Прво се извините нашем детињству које то није било, јер је био рат, побогу био је рат! У свом том заклињању у братство и јединство, поклали сте се јединствено и “братски”, и убијали једни друге без милости.
Ви
“титоисти”, извините нам се што нас
стално насилно терате да све заборавимо.
НЕ МОЖЕМО! Схватате ли ви да ми не живимо
у вашем времену. Расули сте нас по свету,
неке од њих толико далеко да више ни не
знају одакле су дошли ни коме су припадали.
Остало им је да ноћима сањају родни крај
и да се само у кошмарним мислима њему
враћају.
Извините
се онима под земљом што се, ето опет,
заклињете у “друга Тита", због којег
сам ја, између осталих, била кришом
крштена јер се то није смело знати ни
чути ни у родбини, а камоли у комшилуку.
Често
себи постављам питање, мада знам да то
и није могуће. Питам се - што и политика
није умрла заједно са њим, па да живимо
живот достојан човека.
Извините
се мојим дечијим сузама кад сам испраћала
оца са пушком на рамену, нити сам ја
знала, нити је он знао где иде и зашто
толико љиди гине. Био је то рат, а у рату
крв се лије и гине. Као дете нисам
разликовала сузе од крви.
Извините
нам се. Данас ни мој отац, а ни ја - немамо
ништа ни од Брозовог измишљеног братства
и јединства, а нити од рата.
Запетљали
сте нас да се живи нећемо испетљати, а
неће ни наши праунуци. Пустите нас да
имамо каву-такву будућност. Не вуците
нам поново вратове и мозгове у титоистичку
прошлост,
О
БОЖЕ МОЈ, ДОСТА ЈЕ ВИШЕ!
Доста
је тровања и испирања наших мозгова. И
превише је превртања како ветар дува.
Желимо да дишемо, да сањамо и да стварамо,
ако можемо. А можемо и знамо ми то. Само
нас пустите да мислимо нашим главама,
јер без ваших мишљења једино можемо
успети.
-----------------------------------------------------------------------
НАПОМЕНА:
Неда
је моја селе.
Аутор
је три књиге поезије ...
Учествовала
је на бројним Саборима
српског
стваралаштва
и
сав приход од продатих књига
поклонила
је у хуманитарне сврхе
и
добротворним организацијама,
углавном
за помоћ дјеци.
