Обавјештајне службе и слободе грађана,
односно слобода човјека
и слободе медија
Свака
демократија подразумијева и СЛОБОДУ!
Свака
слобода није и демократија!
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Констатација
из наслова овог текста би отприлике
била поједностављено гледање на
демократски плурализам и цивилизацијски
напредак у ослобађању човјека од
прокламованих друштвених ограничења
и стега!
Нетачна
је теза да демократска друштва дефинишу
слобода изражавања и плурализам
различитих мишљења. Можда би се овај
став везан за различита мишљења и могао
прихватити, али од тога се морају
издвојити различита друштвена понашања.
Многа су врло опасна. Кад кажем опасна,
онда прије свега мислим на деструктивна
понашања која се заговарају у плуралистичким
и демократским друштвима. Ипак се многе
слободе човјека морају ограничити
законима и то у оној разумној и прихватљивој
мјери општедруштвеног и цивилизованог
понашања! Јер у супротном, за очекивати
би било да се деси неминован суноврат
и распад цивилизације!
Системска
дјелатност у сваком друштву, па самим
тиме и у свакој демократској држави
мора бити дефинисана као безбједност
за миран живот сваког човјека. А јели
то и могуће? Па није! Зато и Обавјештајне
службе као државни иструменти морају
бити државни органи, а не органи за
задовољавање партикуларних интереса
појединих група и политичара, који би
их користили за своје интересе, а против
свих осталих, чији се политички и
друштвени прагматизам коси са једноумљем
разних авантуриста, који постају огроман
друштвени баласт, поготово кад ничим
изазвани дођу на власт и кад управљају
државом и друштвом.
ОБАВЈЕШТАЈНЕ
СЛУЖБЕ
Сама
организација Обавјештајних /тајних/
служби не смије бити талац нити под
јармом домаћих, а поготово не страних
разно разних организација, јер информације
до којих долазе тајне службе имају
највећу цијену на коњуктурном тржишту
уцјена и владања великих над оним малим
и неотпорним системима, друштвима и
државама.
Не
треба изгубити из вида чињеницу да
савремене Обавјештајне службе креирају
и понашања и вођења политика великих
свјетских сила. Многе велике свјетске
Обавјештајне службе су главни креатори
у вођењу осмишљених политика у сфери
унутрашњих, а много више у међународним
и спољним конфликтима, који се манифестују
у насилним промјенама граница, промјенама
друштвених система, устава, трговином
оружја, растурањем дроге, изазивањем
вјештачких болести, епидемија и зараза,
као и диригованим тектонским климатским
поремећајима и промјенама.
Много
је разних пријетњи по стабилност малих
држава и народа, јер се ради о сукобу
модерниста и традиционалиста, чиме се
тај двобој веже за пријетње и за националну
безбједност. Заправо, ради се о
конвенционалним државним пријатњама
и недржавним неконвенционалним
антицивилизацијским активностима и
сталним атацима на уставне системе
нејаких држава, са једним и јединим
циљем - пљачкањем и отимањм свих природних
богатстава и природних ресурса.
У
савременом добу посебан фактор који је
интересантан, поготово за Обавјештајне
службе је и експлозија разних информација
и дезинформација. Велики изазови и
проблеми су у домену стратешког,
оперативног, тактичког, техничког и
материјалног статуса оних најјјачих
служби.
Но,
ипак и прије свега, и у свему,
доминантан
је људски фактор
Такође,
у посљедњим деценијама највећу пажњу
свих обавјештајаца привлаче савремене
комуникације, интернет, мобилна и фиксна
телефонија.
Давно,
давно напуштен је превазиђени систем
"голубова писмоноша” и партизанских
курира типа “Јовице” који je мораo
прогутати писмо да којим случајем, не
дао Бог, не би дошао у опасност да писмо
падне у руке непријатељу.
Тешко
је рећи о којим постотцима прихватљивих
и интресантних информација се ради, али
они су доминатни и долазе из јавних
контаката, јер многе службе користе
информације из такозваних отворених
извора и највјероватније је да се тај
проценат креће између 70 и 80 одсто, а
свега двадесетак одсто тих информација
долази из тајних извора и такве информације
су најдрагоцјеније.
Обавјештајне
службе се успостављају ради заштите
уставних система, па и самог поретка и
трајања државе и мирног живота њених
грађана.
И
опет остаје оно питање са почетка овог
текаста – а је ли то баш тако?
Није.
Јер,
оне најјаче свјетске Обавјештајне
службе се баве и другим врло опасним
стварима по интегритет других и малих,
јер непријатељ и ако не постоји, службе
су дужне да га измисле.
Пријетње
по опстанак цивилизације су разнолике
и оне се не смију ни измишљати, али
истовремено се не смију ни минимизирати!
