Значај који су ктитори, Свети Сава и Стефан Првовенчани наменили манастиру Жичи као центру самосталне српске цrркве, крунидбеном месту будућих краљева и саборном храму српског народа, данас истичемо кроз прославу националног јубилеја 800 година постојања и непрекинуте духовне мисије овог светог места.
На
данашњи дан, 14. септембра 1219. године,
проглашена је аутокефалност Српске
православне цркве код ромејског
(византијског) цара Теодора I Ласкариса
и никејског патријарха Манојла Харитопула.
Аутокефалност
је издејствовао Сава Немањић, који је
изабран за првог српског архиепископа
са седиштем у манастиру Жича.
Цар
Стефан Душан Немањић је 1346. године
уздигао српску цркву у ранг патријаршије.
Успостављање српске патријаршије
значило је остваривање духовног јединства
српског народа са осталим народима који
су живели у Душановом царству.
Оно
је, међутим, значило и сукоб са обновљеном
Византијом и цариградским патријархом.
После пада српске државе под турску
власт, патријаршија је престала да
постоји.
Обновљена
је 1557. године, на заузимање Мехмеда
Соколовића, који је за патријарха
поставио свог брата Макарија.
