Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.
Родила
се у граду Епивату (Пиват - на турском
Бојадис), који се налазише између
Силимврије и Цариграда у Тракији
половином десетог столећа.
Она
беше српског порекла, из имућне и веома
побожне породице. Имала је брата, који
се звао Јевтимије, и који се замонашио
веома млад, а касније би изабран за
епископа Мадитског (989-996).
Још
као девојчица, док је са мајком одлазила
у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:
"Ко хоће за мном да иде, нека се одрече
себе и узме крст свој, и за мном да иде"
(Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу
и када одрасте придружи се плејади
благочестивих угодника Божијих.
Након
смрти својих родитеља, жељна подвижничког
живота она напусти родитељски дом и оде
у Цариград, а затим се запути у пустињу
Јорданску, живећи строгим отшеличким
животом, где се Христа ради подвизавала
све до старости своје. У доба позне
старости послуша глас Анђела Божијег,
остави пустињу и врати се у свој родни
град, Епиват.
Ту
она поживе још две године у непрестаном
посту и молитви, па се представи Богу у
11. столећу.
Њено
тело би од стране верних сахрањено по
хришћанским обичајима, али не на градском
гробљу већ издвојено од других.
Богоугодни
хришћани из тог места после јављања
светитељке у сну неком Георгију и
Јефимији пронашли су место где су биле
закопане њене мошти, извадили су их из
земље и положили у храм светог Петра и
Павла у Епивату.
Њене
чудотворне мошти преношене су у току
времена много пута. Најпре у Цариград,
па одатле у Трново, да би опет биле
враћене у Цариград, а из Цариграда у
Београд. Сада се свете и чудесне мошти,
Свете Петке налазе у румунском граду
Јашију.
Широм
српских земаља налази се и велики број
лековитих извора, који су посвећени св.
Петки. Један од њих је извор св. Петке у
Калемегданској тврђави у Београду где
су њене мошти дуго времена почивале.
Удостојила
си се гледања лица Божја, као чедо нашег
народа, славна Петко светитељко, па
имамо слободу теби говорити, сродници
нашој, и тебе молити за спашење душа
наших.
Слава
си и похвала Београду, где чудотворна
вода твоја привлачи множине многе, као
негда Витезда, и даје слепима вид, узетим
здравље, малаксалим снагу, и свима
бодрост и радост, Христова девице, наша
помоћнице.
Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.
Свима помози, па и мени не одмози.
Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.
Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века.
Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.
Свима помози, па и мени не одмози.
Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.
Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века.
АМИН!