Прошло
је 26. година од званичног проглашења
Републике под тадашњим именом - Република
Српска Босна и Херцеговина.
Први вишестраначки избори у БиХ одржани су 18. новембра 1990. године. На власт су дошле три националне странке – СДА, ХДЗ и СДС.
У Парламенту БиХ су постојала два дома (вијећа) – Вијеће народа и грађана, које је бројало 130 посланика и Вијеће општина са 110 делегата. Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика и делегата.
На нелегалном муслиманско-хрватском референдуму одржаном 29. фебруара /преступна година/ и 1. марта 1992. године, Муслимани и Хрвати без учешћа Срба су донијели нелегалну одлуку о издвајању БиХ из састава тадашње Југославије.
Од
тада па до данас кратко је вријеме да
би се могле сложити све коцкице у мозаик
стварања и трајања Републике Српске.
Но, да покушам на бази чињеница и као
свједок са лица мјеста да кажем неколико
кључних ствари које су претходиле
стварању Републике Српске.
Први вишестраначки избори у БиХ одржани су 18. новембра 1990. године. На власт су дошле три националне странке – СДА, ХДЗ и СДС.
У Парламенту БиХ су постојала два дома (вијећа) – Вијеће народа и грађана, које је бројало 130 посланика и Вијеће општина са 110 делегата. Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика и делегата.
Од
конституисања парламента па до његовог
распада одржано је 10 заједничких сјеница.
Због сепаратистичких тенденција и
незаустављивог разбијања тадашње СФР
Југославије тај талас је преко Словеније
и Хрватске стигао и у БиХ.
Сви
системи власти у БиХ су се распадали и
распршивали као мјехур од сапунице.
Постојала су два дијаметрално супротна
концепта за рјешавање будућег статуса
БиХ: један муслиманско-хрватски и на
другој страни српски. Муслиманско-хрватски
концепт је био да се БиХ издвоји из
састава тадашње СФР Југославије и да
прогласи своју самосталност, док је
интерес Срба у БиХ био да Босна и
Херцеговина остане у саставу Југославије.
А
шта је претходило стварању данашње
Републике Српске. Желим да подсјетим
на плебисцит српског народа који је
одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
На
тај историјски плебисцит Срба /референдум/
скоро сви су заборавили. Међутим,
плебисцит је био одговор на већ дефинисани
датум одржавања муслиманско-хрватског
референдума о издвајању БиХ из уставног
и територијалног устројства тадашње
СФР Југославије.
Срби
су за плебисцит дефинисали питање:
"Да
ли желе да остану у заједничкој
југословенској држави која укључује
Србију, Црну Гору, аутономну српску
област Книнску Крајину и области
Славоније, Барање и западног Срема, те
све оне који желе да остану у таквој
држави"
Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Република
Српска Босна и Херцеговина је званично
проглашена на Свечаној сједници 9.
јануара 1992. године, што је и званичан
датум настанка РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
На нелегалном муслиманско-хрватском референдуму одржаном 29. фебруара /преступна година/ и 1. марта 1992. године, Муслимани и Хрвати без учешћа Срба су донијели нелегалну одлуку о издвајању БиХ из састава тадашње Југославије.
Удружени
и свезаних застава Муслимани и Хрвати
су на противуставан начин извршили акт
сецесије и уз помоћ једног дијела тзв.
међународне заједнице су издвојили БиХ
из тадашње СФР Југославије.
Српски
представници у заједничким институцијама
БиХ су покушавали на све легитимне
начине да задрже БиХ у саставу тадашње
Југославије, али нису успјевали. Касније
ће се испоставити да то и није било
могуће.
Знајући све то, након 14. октобра 1991. године и дефинитивног распада Парламента БиХ и подјеле на два блока: муслиманско-хрватски и на српски - српски представници су тражили могућа рјешења за опстанак српског народа на просторима БиХ.
Знајући све то, након 14. октобра 1991. године и дефинитивног распада Парламента БиХ и подјеле на два блока: муслиманско-хрватски и на српски - српски представници су тражили могућа рјешења за опстанак српског народа на просторима БиХ.
Народна
скупштина Република Српска Босна и
Херцеговина је основана 24. октобра 1991.
године као Скупштина српског народа у
Босни и Херцеговини.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра.
******************************************
Извјештај са Прве оснивачке скупштине:
******************************************
У
складу са општеприхваћеним и прокламованим људским правима и успостављеним
међународно-правним принципима, као и
начелима и правилима уставног поретка,
Народна скупштина Република Српска
Босна и Херцеговина доноси Декларацију
о проглашењу Републике српског народа
Босне и Херцеговине 9. јануара 1992. у
Сарајеву. Свечана сједница је одржана
у Хотелу "Холидеј ин".
Недуго
касније, обезбјеђујући као конституанта
Уставом који је донесен 28. фебруара
1992, правну моћ и правну сигурност,
легалитет и легитимитет обезбиједила
је Република Српска Босна и Херцеговина.
Тада је на основу резултата „Новембарског
референдума“ Република Српска проглашена
за федералну јединицу у саставу Савезне
Републике Југославије.
НАПОМЕНА:
О тим догађајима, као и о разлозима за избијање грађанског рата у БиХ много шире сам написао у својој књизи – „Силос" и у многобројним текстовима за разне новине и портале. Један од тих текстова је и на линку:
SLIČNOSTI I RAZLIKE SADAŠNJE POLITIČKE SITUACIJE U REPUBLICI SRPSKOJ SA ONOM OD PRIJE JEDNE DECENIJE U BOSNI I HERCEGOVINI Piše: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ Bosna i Hercegovina na raskršću
Писао сам о историјату настанка Републике Српске и о избијању грађанског рата у Босни и Херцеговини. Писао сам само о оним стварима и догађајима којима сам лично присуствовао. Никад нисам писао и описивао неке догађаје како то данас раде вајни и такозвани експерти опште праксе и аналитичари који са временске и просторне дистанце просипају "памет" и казују своја виђења и доживљаје стварности у којој никада нису учествовали, нити су на тим мјестима били присутни.
РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
Дакле,
9. јануара 1992. године одржана је Свечана
сједница српских посланика (72 из СДС-а,
два из СПО-а /Странка Вука Драшковића/
и четири посланика из Реформских снага
/Странка Анте Марковића/. Као гости на
тој сједници били су и предсједници
општина из реда српског народа, те
предсједници општинских одбора СДС-а
и друге званице.
Свечана
сједница је одржана у великој сали у
Хотелу "Холидеј ин". У то вријеме
као инспектор Државне безбједности био
сам задужен за безбједност српских
посланика и министара у Парламенту и
Влади Босне и Херцеговине. Сједница је
заказана за 11,00 часова. У екипи задуженој
за безбједност присутних и безбједно
одржавање сједнице били су српски
представници у тадашњој Државној
безбједности БиХ - Драган Деведлака,
Неђо Влашки, Горан Радовић и моја
маленкост.
Остали
Срби запослени на високим позицијама
у тадашњем Министарству унутрашњих
послова и Државној безбједности БиХ
нису смјели или нису хтјели да нам
помогну. Нису хтјели да их којим случајем
не би видјели муслимански инспектори
и обавјештајци који су такође покривали
објекат хотела и визуелно камерама са
удаљености и сакривени снимали долазак
званичника на сједницу.
Многе
чињенице и детаљи са те, сада већ
историјске сједнице су остали записани.
Овим освртом бар у фрагментима желим
да подсјетим све оне који уопште не
знају како је настала данашња Република
Српска. Дакле, тог 9. јануара на Светог
архиђакона Стефана у Сарајеву је рођена
и створена - Република Српска Босна и
Херцеговина. То је био званичан назив
тада створене Републике. Касније ће она
добити садашње име - РЕПУБЛИКА СРПСКА.
Да
кажем и то да су у Радном предсједништву
свечане сједнице сједили: тадашњи
чланови Предсједништва БиХ - Биљана
Плавшић и Никола Кољевић, те предсједник
Извршног одбора СДС-а и министар у Влади
БиХ Велибор Остојић, затим предсједник
Клуба СДС-ових посланика у парламенту
БиХ Војислав Максимовић, те предсједник
Вијећа општина БиХ Петко Чанчар, као и
предсједник Скупштине БиХ Момчило
Крајишник који је и предсједавао Свечаном
сједницом. У Радном предсједништву био
је и предсједник СДС-а др Радован Караџић.
Тако
је почело и тако се одржало свечано
проглашење
и стварање Републике Српске.
ЖИВЈЕЛА ТРАЈНО
и стварање Републике Српске.
ЖИВЈЕЛА ТРАЈНО