У
време цара Алексија Комнена, дошло је
међу ученим људима у Цариграду до
несугласица и препирки, који је од
тројице светитеља био највећи.
По
једнима је то био Василије Велики, јер
је дубоко продро у тајну бића, исти онај
Василије који се својим врлинама уподобио
Анђелима и такмичио се са њима. Он није
тако лако опраштао грешницима, био је
строг, јер немаде у себи ничег земаљског.
Насупрот
њему, био је свети Јован Златоуст, који
је лако опраштао грешницима и привлачио
их покајању. Зато га једни сматраше
мањим од Василија Великог, а други пак
због његове слаткоречивости и разумевања
слабости људских већим од Василија.
Постојала
је и трећа група, која је величала светог
Григорија Богослова, сматравши да је
он највећи од њих тројице, јер одликова
се он китњастим и дивним стилом, којим
је превазилазио све црквене мудраце. И
тако дође до поделе међу присталицама
њиховим на: Василијане, Григоријане и
Јованите.
Али,
по промислу Божјем све се заврши у корист
Цркве и то чудесним сновиђењем епископа
Евхаитског, Јована коме се јавише сва
три светитеља рекавши му: "Ми смо
једно у Бога, као што видиш и нема у нама
ништа противречно, него смо сваки у
своје време побуђивани Духом Божјим,
писали разне књиге на спасење људи. И
међу нама нема ни првог, ни другог, него
ако једног споменеш, одмах су и друга
двојица ту."
Поучише
они епископа Јована да се установи један
заједнички празник и да се престане са
деобом оних који се споре и препиру око
њих.
Састављена
је једна заједничка служба и одређен
је један заједнички празник за сву
тројицу - СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА - који се
празнује на данашњи дан, а сваки од ова
три светитеља има посебан дан у години
када се празнује.
И
то: Свети Василије Велики празнује се
14 јануара, Свети Григорије Богосло7
фебруара и Свети Јован Златоуст 26
новембра.