ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
76. година од усташког покоља у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац у коме је убијено 2.300 Срба.
Уписана имена на спомен плочи,
звјерски ликвидираних Срба
звјерски ликвидираних Срба
Усташе су 7. фебруара 1942. године извршиле покољ српског становништва у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.
У овом злочину усташке снаге су, под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из такозваног "Тјелесног здруга Анте Павелића", уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ почињен за само један дан.
Крајем
априла 1945. године, заједно са другим
усташким кољачима из Јасеновца
побјегао је према Загребу а касније
према Аустрији. Тамо се почетком маја
мјесеца предао Британциима мислећи
како ће га ови заштити, али они су га
одмах изручили југословенским властима,
који га хапсе и спроводе у Загреб.
Послије
је усташки злочинац Мирослав Филиповић
изведен пред војни суд. Зато што је као
један од водећих команданата усташке
терористичке војске судјеловао у околини
Бање Луке, посебно села Дракулићи, те
Херцеговини у етничким чишћењима, у
којима је масовно убијао невино српско
становништво, палио њихову имовину,
мучио, пљачкао, одводио у логоре, те као
командант усташког логора у Јасеновцу
и логора у Старој Градишки извршио
масовне злочине, лично или као наредбодавац,
Војни
суд ЈНА Команде града Загреба га је 29.
јуна 1945. године прогласио кривим и осудио
на смртну казну вјешањем, трајан губитак
грађанске части и конфискацију имовине.
