Обретење
значи проналазак. Када Ирод посече
Светог Јована Крститеља, непријатељи
Претечини се уплашише да ће пророк
васкрснути и не дозволише да му се глава
сахрани са телом. Иродијада нареди да
се глава баци на гомилу измета. Знајући
где су бацили Претечину главу, Св. Јована
Мироносица је пронађе тамо потајно
сахрани на Јелеонској гори. Тамо је
глава остала закопана све до IV века.
Прво
обретење , десило се када је подвижник
Инокентије купио земљу где је глава
почивала, наумивши да на том месту
подигне цркву и монашку келију. Када је
почео да копа темеље, наиђе на главу у
глиненом суду и препозна чија је.
Уплашивши се да не падне у руке безбожника,
поново је закопа на истом месту. По
његовом представљењу, црква коју је он
саградио била је напуштена и постала
је рушевина.
Друго
обретење, десило се 452. године. У време
цара Константина Великог (306-337), двојици
монаха на поклоњењу јерусалимским
светињама, јави се у сну Свети Јован, и
откри где се налази његова глава. Монаси
је откопаше, али се убрзо показа да је
нису достојни. Лењи да носе Претечину
главу, дадоше је неком грнчару из Емеса
да је он носи, не рекавши му шта је у
врећи. Претеча се јави том грнчару и
рече му да побегне од тих немарних
монаха. Он тако и уради, и глава је била
код њега.
Пред
своју смрт, грнчар је предао својој
сестри, а после је ишла из руке у руку,
док није доспела код монаха Евстратија,
који је сакри у пећину. Убрзо се покрај
пећине подиже манастир. Игуману тог
манастира, Маркелу, јави се у сну Претеча
и окри му тајну места његове главе. Тако
је 452. године, други пут пронађена
Претечина глава и тада је пренешена из
Емеса у Халкидон, а одатле у Цариград.
