На данашњи дан /11.3.1995/ муслимански снајпериста убио двије српске дјевојчице на Грбавици у Сарајеву.
Хицима
испаљеним из снајпера из дијела Сарајева
који је био под контролом муслиманских
снага током рата у БиХ, на данашњи дан
прије 23 године, убијене су српске
дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур
у сарајевском насељу Грбавица.
Девојчице
су убијене за вријеме примирја, осам
мјесеци прије потписивања Дејтона.
Муслимански
снајпериста са зграде "Лориса" на
тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу
хероја, убио је 11. марта 1995. године
десетогодишњу Милицу и деветогодишњу
Наташу које су се играле ластиша у Улици
Раве Јанковић, испред зграде на броју
59, у насељу које је тада било под српском
контролом.
Према
наводима свједока, дјевојчице је убио
С.П, припадник 101. бригаде такозване
Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовић
свједочила је да је то учинио Сејо Пискић
који је рођен 1956. године у Грачаници. За
тај злочин, као и у многим другим
случајевима убистава српских цивила у
Сарајеву, нико никада није одговарао.
Само
осам мјесеци прије потписивања Дејтонског
мировног споразума Милица и Наташа
одиграле су своју посљедњу игру, коју
је прекинута смрћу која је дошла из
дијела града гдје су рођене и живјеле.
Дјевојчице су одмах превезене у болницу
Касиндо. У записнику из болнице пише да
је Милица довезена мртва, док је Наташа
умрла 15 минута након пријема.
Према
свједочењима тадашњих становника
Грбавице, у вријеме када су убијене
дјевојчице није било никаквих ратних
дејстава, јер је био склопљен споразум
о примирју које су надгледали француски
и руски припадници међународних војних
снага.
На
само неколико десетина метара од њихових
пунктова који су били распоређени на
линији раздвајања између двије зараћене
стране хладнокрвно су убијене Милица
и Наташа.
Свједоци
су испричали да се Пискић јавно хвалио
да је из снајпера убио дјевојчице и још
20 Срба у насељу Грбавица. Привођен је,
али никада није процесуиран. Овај случај
не постоји у правосудним институцијама
БиХ.
Данас
нема информација гдје се Пискић налази,
а спекулише се да је погинуо или умро.
Пискић
био само дио ланца команде и да је из
снајпера на српска подручја пуцао по
задатку свог команданта, што значи да
би за овај злочин морали да одговарају
руководиоци 101. бригаде, или они који су
им у систему командовања били надређени.
Али, нажалост, већ сад се може тврдити
да никад нико за овај, као и за многобројне
злочине почињене над сарајевским Србима
неће одговарати.
Остало
је забиљежено да је тадашњи бошњачки
вођа Алија Изетбеговић рекао да убијене
дјевојчице за њега нису Српкиње, већ
грађанке Сарајева. Ово је срамна
хипокризија злочиначке изјаве.
Наташа
и Милица сахрањене су једна до друге на
гробљу Миљевићи у Источном Новом
Сарајеву, само на пар километара од
града у којем су рођене, који су вољеле,
а из којег им је на њихову љубав одговорено
мржњом и смрћу.
А
биле су само дјеца на почетку живота
...
