Некад било ... Прије 38. година ...

ПИШЕ: Славко Јовичић  Славуј

Подсјећање на догађај од прије 38. година ...

Не могу се тачно сјетити да ли је био 28. или 29. април 1980. године кад ме из Кабинета тадашњег предсједника Извршног вијећа Босне и Херцеговине Миланка Реновице, назвала секретарица Мирсада Бркић и најавила да ће за сат времена код Миланка доћи Бранко Микулућ. 

У то вријеме био сам на дужности шефа обезбјеђења Извршног вијећа Босне и Херцеговине.

Бранка Микулића који је био члан Предсједништва Централног комитета СК Југославије, испред зграде лично је дочекао Миланко Реновица.

Прошли смо кроз свечани хол у приземљу зграде. Тим простором нису пролазили запослени у републичким органима, нити било ко други сем највиших званичника и страних делегација.

Два момка из обезбјеђења чекала су пред резервисаним лифтом којим смо се одвезли на пети спрат, на којем је био салон и Кабинет предсједника Извршног вијећа БиХ Миланка Реновице.

Миланко Реновица је знао одакле долази Бранко Микулић. Тада сам чуо да се Бранко Микулић враћа из Љубљане и да је он заједно са Лазаром Колишевским био посљедњи највиши функционер тадашње СФ Југославије који је био у посјети у болници у Љубљани код Јосипа Броза.

 Чуо сам и остали дио разговора између њих двојице.

На питање Миланка Реновице какве су вијести из Љубљане и какво је здравствено стање Тита. 
Бранко Микулић је рекао да Броз има само 39. килограма (!) и да су му сви витални органи престали са функцијама, односно да га у животу још само одрдржавају апарати, да није коминикативан, односно да је у бесвјесном стању, те да је само питање дана или сата кад се очекује оно најгоре.

Ушли су у Кабинет и задржали су се око пола сата.

Поново сам на исти начин испратио Бранка Микулића ...