У
Велику суботу совршавамо Погребење
Божанског тела и силазак у ад Господа
и Спаса нашега Исуса Христа, којим је
обновио људски род од трулежи и превео
га у живот вечни.
Стога, Својом неизрецивом снисходљивошћу, Христе Боже наш, смилуј се на нас.
Стога, Својом неизрецивом снисходљивошћу, Христе Боже наш, смилуј се на нас.
Амин.
Синаксар
Онај
који сједињује све беше подигнут на
Крст, и цела творевина ридаше видевши
Га обнаженог на Дрвету. Сунце сакри
зраке, звезде одбацише свој сјај, земља
се страшно потресе, море се повуче а
камење распаде. Многи гробови се отворише
и устадоше многа тела светих. Пакао је
јечао а Јевреји се стараше како да
прошире лажне вести против Христовог
васкресња. А жене ускликнуше: „Ово је
преблажена субота у коју Христос спава,
али ће устати у трећи дан!"
Јутрење,
Велика субота
Данас
је у гробу Онај Који држи творевину на
Своме длану. Камен покрива Онога Који
је прекрио небеса славом. Живот спава,
пакао дрхти а Адам је ослобођен од окова.
Слава Твоме благоустројењу, Којим си
све испунио, дарујући нам вечну суботу,
Твоје пресвето Васкрсење из мртвих.
У
суботу по распећу, дођоше првосвештеници
и фарисеји код Пилата да траже од њега
да постави стражу испред Христовог
гроба. Ово су урадили зато што су се
плашили да ће неко од Христових ученика
украсти Његово Тело, и тако ће народ
поверовати да је Исус васкрсао, као што
је и најављивао, “Послије три дана
устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате
стражу, идите те утврдите како знате.
А
они отишавши утврдише гроб са стражом
и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику
Суботу, телом у гробу, а душом у Аду,
Христос је разрушио врата пакла. Смрт
која је до тада владала над преминулим
душама, побегла је од Спаситеља. Тада
је Господ душе праведника из ада увео
у рајска насеља.