Ова
два брата рођена су у Солуну, у кући
знаменитих и богатих родитеља. Старији
брат Методије провео је као официр десет
година међу Словенима /македонским/ и
тако научио словенски језик.
По
повратку у Грчку замонашио се, а мало
послије тога придружио му се и млађи
брат Ћирило /Константин/.
Када
је хазарски цар Каган тражио од цара
Михаила проповједнике хришћанства, цар
му је послао браћу Ћирила и Методија.
Они
су убиједили прво Кагана, а затим и много
народа превели у хришћанство.
По
повратку у Цариград саставили су
словенску азбуку од 38 слова и почели да
преводе црквене књиге са грчког на
словенски.
На
позив кнеза Растислава отишли су у
Моравију да шире вјеру Христову, а
умножене црквене књиге подијелили су
свештеницима да уче омладину.
На
папин позив стигли су у Рим, гдје се
Ћирило разболио и умро 14. фебруара 869.
године.
Методије
се потом вратио у Моравију и наставио
са ширењем вјере међу Словенима све до
упокојења 6. априла 885. године.
Његово
дјело наставили су његови ученици са
светим Климентом, као епископом на челу.
Прешли су Дунав и стигли на југ, у
Македонију /Охрид/ и ту продужили започети
посао браће Ћирила и Методија.
