Миланковић
је студирао грађевинску технику у Бечу,
гдје је и докторирао.
Предавао
је механику, небеску механику и теоријску
физику на Београдском универзитету.
Био је члан многих наших и страних
научних институција, међу којима и члан
и потпредсједник Српске академије наука
и умјетности.
Миланковићево
дјело обухвата преко 70 научних радова,
монографија, уџбеника и популарних
списа. Његови најважнији радови су у
области свемирске физике, геофизике и
небеске механике.
Дао
је нова објашњења распореда сунчевих
радијација на површини планета, као и
тока климатских промјена у геолошкој
прошлости Земље.
У
знак признања великом научнику,
Миланковићевим именом назван је један
кратер на Мјесецу, један на Марсу и једно
небеско тијело.
Примењујући
сложене математичке прорачуне астрономских
збивања, Миланковић је веома успјешно
радио на уједначавању два хришћанска
календара, Јулијанског и Грегоријанског.
Његова рјешења усвојена су на Конгресу
православних цркава у Цариграду, 1923,
али нажалост, до примјене овог календара
није дошло.
--------------------------------------------------------------
