МИЛАН РАКИЋ - Да се не заборави!

На данашњи дан, 30. јуна умро је

српски пјесник,  дипломата
и добровољац у Првом балканском рату

  

МИЛАН РАКИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји.

--------------------------

ВАСКО ПОПА - Да се не заборави!

На данашњи дан /29. јуна 1922./

рођен је велики српски пјесник

ВАСКО ПОПА

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји.

 

ПЕТАР КОЧИЋ ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и памћење ... 

На данашњи дан, 29.6. рођен  је 

ПЕТАР КОЧИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји.

  

„Ко искрено и страсно љуби 

Истину, Слободу и Отаџбину, 

слободан је и неустрашив као Бог,

а презрен и гладан као пас“.

На данашњи дан, 29. јуна 1877. рођен је Петар Кочић, један од најистакнутијих представника српског реализма и национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. 

Студије славистике завршио је у Бечу, а затим службовао као наставник у Скопљу. По повратку у Босну, бавио се политичким и јавним радом и журналистиком. 

У Бања Луци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван, а сам Кочић је више пута био затваран. У књижевности се јавио пјесмама, али је касније писао углавном прозу. Једрим и сажетим приповиједањем и свјежим поетским језиком снажно је приказао свој завичај, живот у њему и судбину сељака, док је у сатирама бритко критиковао аустроугарску власт у Босни. 

В И Д О В Д А Н - написао: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Написао:

 Славко Јовичић Славуј

У славу и част српских јунака
и Видовдана Љета Господњег,
28. јуна 2018. године.

--------------------------

Пламен упаљених свијећа
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.

Нек' стигне на небо

до душа свих српских јунака

и Светог цара Лазара,

што својом чашћу и јунаштвом

исписаше славну

вјековну српску историју.

Молитвама васколиког
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.

Сваки пламен

прислужене свијеће
нек' освијетли врата
небеског раја
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.

Колијевку нашег рађања
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.

Не може се изгубити
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо
заборавитионо што је наше.
А наш је Видовдан.

Видовдан мора да нас уједини,
оплемени и стално подсјећа
на сабор свесрпског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак
цијелог човјечанства.

Зато Господе Боже,
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.

На многаја љета
и у вијекове вијекова.

АМИН!

---------------- 

 

ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКОМ ЈУНАКУ ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ! - На Видовдан 28. јуна 1914 - 2018. године

На споменику су уклесане ријечи 

Гаврила ПРИНЦИПА: 

"Ал’ право је рекао Жерајић пре
 Српски соко сиви:

Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"!

ВИДОВДАН ... 28. јуна је Свети цар Лазар Хребељановић

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји.

Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.

Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.

Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.

С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар.

 Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. 

Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:

"Земаљско је за малена царство,

а небеско увек и довека".

ИВАНА ШПАНОВИЋ "летила" едо новог рекорда Мадитеранских игара и освојила једину медаљу коју до сад није имала у својој колекцији!

Српска атлетичарка

Ивана Шпановић

освојила је златну медаљу 

на Медитеранским играма 

у Тарагони у скоку удаљ.

Шпановићева је најбољи резултат остварила 

у првој серији – 7,04 метара, 

па је на првом мјесту остала до краја такмичења.

************************
Слика коју је Ивана поставила 

на свом Инстаграм профилу,

изазвала је прави хаос на интернету.

Источно Ново Сарајево: Данас, 27. јуна, почињу “Принципови дани”

У општини Источно Ново Сарајево данас, 

27. јуна, почела је културно-историјска манифестација “Принципови дани”.

Манифестација, у организацији општине Источно Ново Сарајево, почеће концертом Основне и Средње музичке школе из Источног Сарајева и Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву који ће бити одржан у парку “Гаврило Принцип”.

Другог дана манифестације биће положено цвијеће на гроб и споменик Гаврилу Принципу, те одржана Видовданска академија.

У оквиру ове манифестације биће одржана и “Конференција беба” у петак, 29. јуна, у парку “Гаврило Принцип”.

Манифестација “Принципови дани” биће завршена у суботу, 30. јуна, пројекцијом филма “Бел Епок /Посљедњи валцер у Сарајеву/” у сали Културног центра Источно Ново Сарајево.

О ВИДОВДАНУ Љета Господњег 2018. године – о нашем рађању, постојању и вјековним страдањима српског рода и порода

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Видовдани долазе и пролазе, а са њима пролазе и вијекови. Колијевка нашег постојања на наше очи скоро па нестаје. Рађамо се и умиремо у ишчекивању васкрсења и поновне грмљавине са небеса која треба да нас пробуди, усправи и подигне из блата наше немоћи. Никад ништа нисмо научили из наше трагичне, али истовремено и наше славне прошлости. Ниједна генерација Срба ни до данас није нашла одговор на кључно питање – шта је за Србе Видовдан. 

Вијековима тумарамо у нашој прошлости и све те слике се замагљују и то највише нашом небригом. Никако да схватимо да је Видовдан био и остао наша полазна тачка на путу опстанка, рађања, страдања и умирања. Видовдан је наш путоказ за сутра, али ми смо се погубили у садашњости и повјеровали у пријатељство накарадне Европе. Несхватљиво је како не знамо да се отарасимо наших заблуда.

Све до данас многа питања остају без одговора. Колико још деценија и вијекова ће требати Србима да схвате истину. Она јесте болна, али та истина не боли свакога. Она боли сваког честитог Србина и боли само Србе. Она не боли никога другог у Европи, која је била и остала зла маћеха Србији и српском народу. 

Европа је највише допринијела да из сјећања скоро избрише српско памћење о Видовдану и нашем Косову и Метохији. Европа је силом отела српску колијевку настајања и постојања, отела је наше Косово и Метохију. Зла Европа уз доминатну улогу Америке, српску отаџбину предала је у руке шиптарским терористима, а Србе је оставила обезглављене да се боре сами са собом и са накарадном и наопаком антисрпском Европом.

Још увијек ништа нисмо научили из ријечи и бесједе Његове светости владике Николаја Велимировића који нас је задужио и који је патио као и сваки свети Србин. 

Знамо ли и памтимо ли шта је Свети владика Николај Велимировић рекао у катедрали Светог Павла у Лондону о Видовдану 1916. године.

------------------------

Прошле су 102. године 
од познате и историјске бесједе 
Његове светости 
владике Николаја Велимировића 

у Лондону.

     “Господо и пријатељи, ја долазим из једне мале земље на Балкану, у којој има један храм, и већи и лепши, и вреднији и светији од овога храма, тај храм се налази у граду Нишу и зове се Ћеле кула. 

 

     

Тај храм је сазидан од лобања, и костију мога народа, народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору на јужној капији Европе.

А када би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм 300 метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао дићи руку, и показати: ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

     Пет векова, моја Србија својим костима брани Европу, да би она живела срећно! Ми смо тупили нашим костима турске сабље, и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. Док је Европа постајала Европом, ми смо били њена ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже…" 

ЛИНК: Бесједа Светог владике Николаја Велимировића 

на Видовдан 1916. год.

----------------------------------------------------------------

Данас, 27. јуна је: Свети пророк Јелисеј

Свети пророк Јелисеј био је син земљорадника, који се звао Сафат. Бог је прославио пророка многим чудима.
После узимања Илије на небо, Јелисеј је морао да пређе преко реке Јордан. Он је ударио плаштом Илијиним по води; вода се раздвојила, и он је прешао по сувом дну.

Када је Јелисеј дошао у град Јерихон, житељи тог града су му рекли: "Код нас није добра вода, и зато нам је земља неплодна". Јелисеј је бацио у извор воде со, и вода је постала укусна и здрава.

-----------------------------

Близу града Ветиља, Јелисеј је угледао децу како излазе из града, и она су почела да се смеју над њим и да вичу: "иди, иди, ћелави!" Он им је рекао, да ће за такво непоштовање старијег они бити кажњени од Бога. Тада су из шуме изашле две медведице, и растргле су четрдесет двоје деце.

Једном је Јелисеју дошла сиромашна удовица, плакала је и говорила: "Мој муж је умро и оставио је после себе много дуга. Сада зајмодавац xоће да узме за дуг обоје моје деце као робове". "Шта имаш код куће?" упитао је Јелисеј.

Жена је одговорила: "Ништа немам, осим једног суда са уљем".

Јелисеј јој рече: "Пођи, замоли за себе од свих суседа што више празних судова, затвори за собом врата и разлиј у судове уље".

Жена је тако и урадила. Уље се лило дотле, док се нису напунили сви судови. Она је продала уље, вратила цео дуг, и још јој је остало довољно новаца да се храни заједно са својим синовима.
-------------------------------------------------

Пророк Јелисеј је и после своје смрти учинио чудо. Годину дана после његове смрти, мимо пећине, у којој је он био сахрањен, носили су умрлог човека. Али, видевши непријатеље, погребници су журно бацили тело умрлог човека у пророкову пећину. Када се он, при свом паду, дотакао костију Јелисејевих, одмах је оживео и стао на своје ноге.