Не постоји једна или боље речено - јединствена беха дијаспора!

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Од потписивања Дејтонског споразума, па и прије тога – у многим земљама свијета због велике миграције становништва из Босне и Херцеговине основана су многа удружења, невладине организације, па чак и многобројни покрети у виду разних звучних назива, као рецимо конгреса исл., која врло претенциозно сама себе називају „БиХ дијаспора“ што, наравно, није и не може бити тачно. О чему се овдје ради.

Наиме, да одмах врло јасно и прецизно кажем да не постоји ниједна мултиетничка организација која у свом саставу укључује представнике све три конститутивна народа према етничкој припадности и националној структури становништва у БиХ, која би онда као таква могла бити „пресликана“ у дијаспори.

Чињеница је, како рекох, да у многим земљама свијета постоје разно разна удружења која окупљају, углавном, припаднике одређене националне заједнице и она никако у свом називу не могу имати било какав префикс „беха“, односно одредницу БиХ. Ради се о једнонационалним организацијама које су основане из различитих разлога и интереса. Такве организације у дијаспори не одражавају заједничке интересе све три конститутивна народа из БиХ. Напротив, такве организације у иностранству  још више раде на продубљивању националних подјела и потпуних националних поларизација у свим сферама живота. Али због начина и циљева својих дјеловања, како у иностранству тако и у БиХ праве само проблеме. 

Интереси Срба из БиХ који се налазе у дијаспори, никада се не могу ускладидити са интересима Бошњака или Хрвата. Слиједом такве констатације постоје и све друге варијанте евидентне подијељености три националне заједнице у дијаспори. 

Никада се интереси Бошњака у дијаспори не подударају са интересима Срба или Хрвата. 

Такође, и трећа варијанта је сасвим равноправна у потпуној подијељености дијаспоре, па се тако интереси Хрвата у дијаспори никада не могу усагласити са интересима Срба или Бошњака и све се тако врти у зачараном кругу потпуне подијељености.

Дакле, већ више деценија, да и не говорим о оним организацијама још из ере социјалреализма предратне и бивше СФР Југославије, у многим земљама свијета егзистирају многобројна удружења која су основана и која у свом чланству имају сто одстотно чланство само из реда једне, своје, нације.

Зато су потпуно лажне тврдње кад се нека од тих организација представља као „беха“ дијаспора. Нема таквих организација.

Да још једном нагласим – постоје организације и удружења, која су потпуно поларизована и она су искључиви прдставници једног од три конститутивна народа у и из БиХ.

Друга је ствар како и на који начин нека од тих (једно)националних организација раде и који су њихови циљеви и задаци дјеловања.

Из досадашње праксе, сасвим је јасно да су бошњачке организације у дијаспори врло агресивне, па чак су многе од њих и вјерски толико радикалне – да је то забрињавајуће. Али оно што је битно – таква удружења не могу имати никакав утицај на укупно стање у самој Босни и херцеговини.

Истини за вољу, сва та удружења и национални „конгреси“ врло су агресивни у својим захтјевима и врло су упорни у свакодневном лобирању за интересе само свог народа.

Такве организације се, уосталом, као и њихови ментори из БиХ служе разним лажима и баве се препарирањем трагичне ратне прошлости и свега онога што се овде дешавало током грађанског рата у БиХ, односно како је то у Дејтонском споразуму дефинисано - трагичног сукоба у региону. 

Те организације чак и ултимативно траже да се БиХ уреди према њиховим захтјевима и жељама. Сва бошњачка удружења и организације имају исти циљ – укинути Републику Српску. Уосталом, у чему би се њихови интереси разликовали од интереса њихових бошњачких политичара из БиХ. На тој матрици су сви јединствени и уопште се не обазиру нити презају од било чега нити прихватају чињеницу да су те њихове активности противуставне и противзаконите.

Много и нашироко би се могло писати о свим активностима таквих организација, али вријеме и простор ми то не дозвољавају. Да будем искрен до краја – не желим да им придајем било какав значај, мада се нихове активности не смију потцијенити нити занемарити. Јер, такве организације располажу са великим финансијским средствима и власници су електронских и принтаних медија који им служе за разне пропагандне и софтифициране лобистичке активности.

Ипак, најважније је да им се не дозволи, а то и није могуће – било какав утицај на доношење важних политичких одлука за будућност Босне и Херцеговине. То што желе да утичу на политичке прилике у БиХ је њихово право, али поред права на било шта, они морају преузети и своје обавезе да поштују уставну структуру Босне и Херцеговине. Но, они тако не раде нити тако наступају у јавности. Већ сам рекао да су њихови циљеви усмјерени на укидање Републике Српске, а самим тиме и на рушење уставног поретка БиХ.

И на крају да још једном подцртам, не постоји БиХ дијаспора. У многим државама свијета постоје једнонационалне организације и једнонационална дијаспора - Бошњака, Срба и Хрвата из БиХ.