Рођење
светог Јована Претече и Крститеља
Господњег. На шест месеци пре свога
јављања у Назарету Пресветој Деви Марији
велики Гаврил, архангел Божји, јавио се
првосвештенику Захарију у храму
Јерусалимском.
Пре
него што је објавио чудесно зачеће
безмужне девице, архангел је објавио
чудесно зачеће бездетне старице. Захарије
не поверова одмах речима весника Божјег,
и зато му се језик веза немилом, и остаде
нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.
У тај дан скупише се сродници Захаријини
и Јелисаветини ради обрезања младенца
и ради надевања имена. Па када упиташе
оца, какво би име он желео дати сину, он,
будући нем, написа, на дашчици: Јован. И
у том часу одреши му се језик, и он поче
говорити. Дом Захаријин беше на висинама
између Витлејема и Хеврона.
По
целом Израиљу беше се разнео глас о
појави ангела Божјег Захарији, о немилу
овога и о одрешењу језика његовог у часу
када написа име Јован. Глас о томе беше
дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла
да се покољу деца по Витлејему, упути
људе у брдско обиталиште породице
Захаријине, да убију и Јована. Но
Јелисавета благовремено сакрије дете.
Разјарен због овога цар Ирод посла
џелате у храм Захарији (јер се деси да
Захарији опет беше чреда служења у храму
Јерусалимском) да га убију.
Између
притвора и храма Захарија би убијен, а
крв његова се усири и скамени на плочама,
и оста тако као сталан сведок против
Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом
у неку пештеру, где ускоро она премине.
Младенац
Јован оста у пустињи сам на старању Бога
и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар
; 25. мај; 29. август и 23. септембар).
