20. јули 1917 - 20 јули 2018. године
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Знам да се не могу брисати нити прекрајати историјске чињенице, али наравно, по мени, мислим да је на данашњи дан /20. јула 1917. године/ направљена највећа грешка у историји српског народа.
Дакле, тог несрећног дана потписана је "Крфска декларација" о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију су потписали тадашњи премијер Србије Никола Пашић и предсједник Југословенског одбора Анте Трумбић. Српска влада чији је тада први министар био Никола Пашић и такозвани Југославенски одбор хрватског политичара Анте Трумбића потписали су на грчком острву Крф - "Крфску декларацију", којом су јужнословенски народи у Аустроугарској затражили уједињење са Краљевином Србијом у заједничку државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с династијом Карађорђевића на челу.
Е та династија нам је и дошла главе баш онако како су и они превратима долазили на краљевски трон.
Е та династија нам је и дошла главе баш онако како су и они превратима долазили на краљевски трон.
Наиме,
СРБИ су већ тада, дакле тог дана, потписивањем декларације о стварању
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
касније свима помогли да створе и
да имају своје националне државе, али
оно најважније - нису једино створили државу за свој српски народ.
Био
је то ембрион и сан других народа да ће
једног дана у погодном историјском
тренутку створити своје националне
државе и сви ти "збратимљени
југословенски" народи каније су у
томе и успјели.
Прошле
су деценије, а ево и цијели вијек у којем
Срби и даље живе под сталном амнезијом,
али који још увијек како тако успјевају
да се одрже само због слуђености и
захваљујући невјероватној агонији и
вјеровању да смо једино ми - небески
народ.
А
други народи су искористили српске
заблуде и остварили су своје националне
циљеве, створили су самосталне националне
државе. То су урадили и Словенци и Хрвати, касније и "браћа" Црногорци, па на
крају и Македонци.
Босну
и Херцеговину нико и не помиње, јер она
је остављена на милост и на немилост
таворења и вјештачког одржавања и то
баш онако како то одговара геостратешким
интересима великих свјетских сила.
Из
свега казаног бјелодано је јасно да једино Срби никад нису успјели да створе своју српску државу, наравно
у којој равноправно требају и могу да
живе и други народи!
Напротив,
сви ти други народи почевши од те фамозне
Краљевине, па до данас, кад год су могли
Србији су највише забијали нож у леђа,
при том, увијек дозирајући убоде и ударце
и то тамо гдје највише боли и од чега
нема опоравка и изљечења.
Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише крварио, страдавао и нестајао.
Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише крварио, страдавао и нестајао.
Историјски
гледано, овај датум постоји, али фактички
гледано он је више од једног вијека стрмоглавио
и уназадио једну од највећих држава на
Балкану, упропастио је једино Србију.
Упропастио
је СРБИЈУ која се од тада никада
више није опоравила нити се стабилизовала само зато што је свим другим народима
омогућила да имају своје националне
државе, а ето свом српском народу је
оставила да тумара од немила до недрага
и у овом тешком и бременитом
времену, без јасног путоказа гдје и
куда то иду и Србија, па и цијели српски
народ.
Без
било какве накнадне памети и без било
каквих претензија да је било коме важно
ово што написах, остаје непобитан
закључак - све је морало тако да буде и
да се тако деси. Међутим, никада нико
неће дати одговоре зашто смо морали
толико да страдамо и да због других као
народ нестајемо само да би њима створили
државе.
Наш
проблем је у томе што никад нисмо знали
да одаберемо оне народе и државе који
су истински српски пријатељи и да уз
њихову помоћ остваримо своје националне
циљеве.
Међутим,
има ту још један већи проблем - НИКАД
НИСМО ЗНАЛИ ШТА ЈЕ НАШ ЦИЉ!
А
он је требао да буде врло једноставан
- СТВОРИТИ СВОЈУ СРПСКУ НАЦИОНАЛНУ
ДРЖАВУ, па тек онда бринутии о другим
народима!
По свему судећи, ево ни данас ове чињенице никога не интересују и зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати и биће тако све до судњега дана.
По свему судећи, ево ни данас ове чињенице никога не интересују и зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати и биће тако све до судњега дана.
"Шеширџије" су уништиле српску будућност!
ПРИЛОГ:
Ако
на тренутак занемаримо историјске
грешке краља и његове свите, а не смијемо,
онда морамо узети у обзир свједочење
владике Николаја Велимировића које је
описано у дневнику Драгише Цветковића.
Многи и данас говоре о краљу најгоре ствари, јер је створио Југославију. И то није спорно, али онда исти ти људи у сљедећој реченици говоре
“Како смо лијепо живјели за вријеме Тита”.
У којој земљи?
У свом дневнику Драгиша Цветковић наводи интересантан разговор са Владиком Николајем Велимировићем. Наиме током једног разговора Владика Николај му је рекао да запише детаље састанка Николе Пашића и Британског премијера Дејвида Лорд Џорџа. Састанак се одиграо у Лондону 1917,. године Владика Николај Велимировић присуствовао је састанку као преводилац јер Никола Пашић није говорио енглески језик.
Тема разговора било је решење статуса будуће државе.
Владика Николај тврди да је британски премијер чим су ушли у кабинет кренуо ка Николи Пашићу и рекао: „Чујем да не желиш стварање Југославије?“, овај му је одговорио да жели али да се прво признају новоформиране границе Србије, Лојд Џорџ му је на сто ставио један папир и мапу а затим рекао: “Америка и ми смо се договорили. Овако ће изгледати ваша нова држава”.
Никола Пашић је поново питао да ли је могуће да се само у оквире државе (Краљевина СХС) уцртају границе Србије са новоослобођеним територијама и прстом повлачио границе по мапи која је стојала на столу.
Премијер Лојд Џорџ није ни гледао какве границе Пашић црта, само му је само поновио: “Америка и ми смо се договорили”
Краљевину СХС управо је Америка прву признала у фебруару 1919 године, не Француска као наш највећи савезник, већ Америка, што иде у прилог дневнику Драгише Цветковића.
Када се све то узме у обзир и чињеница да краљ Александар није присуствовао потписивању, нити је потписао Крфску деклерацију.
Не делује баш уверљиво да се само краљ Александар питао о статус и границама нове државе. Али, његово доба је погубно по српски народ!
-----------------------------
Било како било - Срби су највећи страдалници
и
губитници у Првој, и у Другој, и у Трећој,
и
у свакој на силу склепаној Југославији.
Јер,
никада нису успјели са створе
своју
српску самосталну националну државу!
А
цијела Европа се састоји
од
националних држава.