четвртак, 16. август 2018.

Сарајевски филмски фестивал у конвексном огледалу искривљене и препариране беха стварности, креиране из сајевске кухиње с циљем фабриковања само једне - бошњашке истине!


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

16. август, 2018. године

Од 15. до 23. августа у фрдералном Сарајеву биће одржан Сарајевски филм фестивал, као међународна манифестација филмске смотре културе.

И не само да ће тај фестивал бити екранизација бројних филмова, већ ће као и претходних година бити у функцији никад заустављене ратне пропаганде и одвођења страних гостију на мјеста тзв. опсаде Сарајева, са главном "туристичком атракцијом" - посјета тзв. "Тунелу спаса за ратно и опсједнуто Сарајево".

Свака посјета "Тунелу" је догађај који дубоко вријеђа српски народ у БиХ, а посебно у Републици Српској. Нажалост, Срби све то морају да гледају /наравно ако хоће, али гледају то махом они који не воле Србе/. Дакле. гледају они који мрзе Србе. Горе од тога је што Срби морају да плаћају телевизијску таксу и за ТВ БХ1, коју скоро са пола новца финансира и Република Српска, односно плаћају и Срби. Да буде јасније: ТВ БХ1 је већ дуги низ година медијски покровитељ фестивала и у стопу прати боравак страних делегација и глумаца којима се презентује само једна и то препарирана истина о тзв. Сарајевском "Тунелу спаса" и друга подручја ратних дешавања у и око Сарајева..

Наиме, прије двије године /2016/ као најважнији и почасни гост филмског фестивала (SFF-a) у Сарајево је долазио славни холвудски глумац Роберт Де Ниро. И након што је допутовао, Бошњаци су га одмах "из авиона" прво одвели да посјети тзв. "Тунел спаса".

Исти "туристички програм" и ове године очекује стране госте и познате глумце /имена још не знам/. Имена гостију и наравно програм посјета тзв. "Тунелу спаса" пропратиће као и свих претходних година беха ТВ, коју узгред речено годинама не гледам, али нажалост, ТВ таксу и за ту једнострану и селективну пропагандну телевизију морамо да плаћамо ...

Желим да подсјетим да сам још 2010. године, када сам у то вријеме био у другом мандату посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине обновио своје постављено посланичко питање на сједници парламента БиХ. Питање је било: По којем праву и на основу које одлуке ви Бошњаци, који волите да кажете да представљате државу БиХ, стране госте кад посјећују Сарајево водите у обилазак фамозног ратног "Тунела" итд.

Након мог иступања и посланичког питања четири године ниједна страна делегација није посјетила фамозни "Тунел" у организацији протокола тзв. државе БиХ.

Изгледа да то више никога од Срба у институцијама БиХ не интересује и нема више никога да заустави лажи против Срба, као и лажи о самом "Тунелу"!
-----------------------------------------
Роберт Де Ниро у пратњи Мирсада Пуриватре, директора сарајевског филмског фестивала у обиласку фамозног ратног сарајевског "Тунела" /2016. година/.

Скраћени текст са једног од најпосјећенијих бошњачких антисрпских портала:

U pratnji direktora SFF-a Mirsada Purivatre Robert De Niro 
je prvo obišao Jevrejsko groblje.
Jevrejsko groblje je nacionalni spomenik koji svjedoči 
u višestoljetnom prisustvu Jevreja u glavnom gradu BiH.

Tokom opsade Sarajeva Jevrejsko groblje je bilo uporište Vojske RS-a 
sa kojeg je svakodnevno pucano po Sarajlijama, najčešće iz snajpera.

De Niro je posjetio i lokalitet Zlatišta iznad Sarajeva 
sa kojeg se pruža pogled na cijeli grad. 
Upravo sa Zlatišta je artiljerija VRS gađala mnoge ciljeve u gradu.

Nakon Jevrejskog groblja De Niro je obišao ratni Tunel spasa na Dobrinji.

Tunel je ispod piste Sarajevskog aerodroma 
spajao opsjednuti dio grada s ostatkom države.
U pratnji direktora SFF-a Mirsada Purivatre 
Robert De Niro je prvo obišao Jevrejsko groblje.

А стварна истина о фамозном "Тунелу спаса " је сљедећа - као логораш из злогласног концентрационог логора "Силос" са још 30 својих сапатника пребачен сам у логор у Храсници и 6,5 мјесеци /198 дана/ свакодневно био сам изложен најтежим физичким радовима на копању траншеја и канала за фамозни тунел, као и физичким злостављањима и пребијањима и то је истина, а не она коју фабрикују Бошњаци и није она таква како је предочавају својим гостима који посјећују федерално Сарајево. 

На копању прилазних траншеја /канала/ убијено је око 50 Срба из логора у Храсници и шест српских логораша доведених из логора "Силос" у логор "Храсница" у Храсници. За те муслиманске злочине осуђени су неки муслимани, али пошто се ради о првостепеним пресудама не бих да их коментаришем. 

О каквој блокади Сарајева се радило ако су необориве чињенице да су највећа ратна људска и материјална страдања претрпјеле оне сарајевске општине у којима су у току рата управо Срби држали власт - Илиџа, Хаџићи, Вогошћа, Илијаш и Трново, као и дијелови општина Ново Сарајево и Нови Град.

Тако су разним лажима трајно забетониране најмање четири “истине" о ратним дешавањима и све оне заједно никад неће бити само једна и стварна истина која је недјељива и на коју нико нема ексклузивно право.

У БиХ ће увијек постојати доминатна бошњачка “истина”, мало мања хрватска, затим српска која слабо допире до јавности и наравно она која је стално била у етеру свјетске јавности, а то је “истина” тзв. међународне заједнице која је цијело ратно и послије ратно вријеме наклоњена само једном народу у БиХ – бошњачком. И тако ће остати и за наредне деценије и вијекове, јер на многобројним истинама нема компромиса!
------------------------------
Овом приликом могу, такође, само да напоменем да је 31. јула ове године, полиција Србије на граничном прелазу са Босном и Херцеговином ухапсила Хусеина Мујановића, ратног управника злогласног логора за Србе у Храсници и да се он налази у рукама правосуђа Србије.
-----------------------------------------------------
Прије мање од мјесец дана један од високих гостију на челу бројне турске делегације којег су Бошњаци прво одвели да посјети "Тунел спаса", био је и турски министар одбране Нуретин Цаникли.

Турски министар одбране са бројном турском делегацијом у обиласку тзв. "Тунела спаса" /на слици/.
-------------------------------------
Дакле, сав гламур црвених тепиха, луксузне тоалете и лептир машне који бљеште на гостима Сарајевског филмског фестивала је у другом плану у односу на једнострану пропаганду бошњачке ратне једностране "истине".