НАПИСАО: Славко јовичић Славуј
Стојим
на обали и гледам
у
барку којом пловиш.
Погледи
распламсавају мисли,
које
ми не дају мира.
Гледам
у чамац и као да осјећам како благи
морски
повјетарац милује разапети јарбол.
Не
смијем босим ногама да загазим у море
...
Плашим
се да ме љубав и жеља да будем
у
твом загрљају не понесу према теби.
Знам
да одлазиш ...
Пловиш
са својим сновима и надањима.
Моје
наде су стале у морско плаветнило
чије
се боје губе и затварају ми уплакане
очи.
Сузе
не могу да сакријем.
Сузе
остају са мном.
И
оне знају да те испраћам
и
да одлазиш.
Знај
да остајем у мислима са тобом,
и
да ми једино то и остаје од тебе ...