МИЛАН ЈЕЛИЋ - За сјећање и памћење ...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 30. 9. УМРО је тадашњи 

предсједник РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 

МИЛАН ЈЕЛИЋ

    

ТОМА ЗДРАВКОВИЋ - Да се не заборави!

На данашњи дан 30. септембра умро је 

један од највећих боема и пјевача народне музике 

непоновљиви 

ТОМА ЗДРАВКОВИЋ

Све док постоје људи који воле његове пјесме,

живјеће и 
ТОМА

Киша је падала

Ја знам да волим и да љубим

ја знам да певам и да сневам

јер ти и ја, два смо света различита

јер ти и ја, ко то зна, ко то зна.

Реф. 2X

Киша је падала

а ја сам плакао за њом

улица дуга, к'о моја туга

остаће у граду том.

Ја знам то срце које боли

ја знам за душу која пати

јер ти и ја, два смо света различита

јер ти и ја, ко то зна, ко то зна.

Реф. 2X

Ја знам да све што брзо дође

ја знам да све и брзо прође

јер ти и ја, два смо света различита

јер ти и ја, ко то зна, ко то зна.

Реф. 2X

МИЛАН РАКИЋ - Да се не заборави!

На данашњи дан, 30. септембра рођен је

српски пјесник,  дипломата
и добровољац у Првом балканском рату

МИЛАН РАКИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји

 

30. септембра су: Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија

Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. 
У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12,Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.

Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."

Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.

Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.

МИЛАН ТЕПИЋ - СРПСКИ ЈУНАК да се никад не заборави!

На данашњи дан 29.9. 
херојски је погинуо 

СРПСКИ ЈУНАК

МИЛАН ТЕПИЋ

-----------------------------------

Милан Тепић у родној Козарској Дубици

-----------

МИЛАН ТЕПИЋ

 је 29. септембра 1991. године, 
нешто прије 11 часова,

дигао у ваздух велико складиште 
муниције Тепић је 29. септембра 1991. године, 
нешто прије 11 часова, ЈНА у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.

Претходно је у борби погинуо војник

на одслужењу војног рока

Стојадин Мирковић,

док су старијег водника

Ранка Стевановића

припадници хрватске паравојске 
стријељали по заузимању складишта.

-----------

КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ - Да се не заборави!

Ксенија Атанасијевић

Умрла је 28. септембра 1981. године у Београду.

Рођена је 5. фебруара 1894.године у Београду.

Уз прекиде због ратних догађања, бриљантно, са свим десеткама дипломирала је филозофију на Београдском универзитету јуна 1920. године, и тако постала прва жена дипломирани филозоф у Краљевини СХС. 

Са само 28 година, Ксенија Атанасијевић је 1922. године на фасцинантан начин одбранила докторску тезу “Бруново учење о најмањем“ пред препуном салом знатижељних студената и петочланом комисијом, у којој је био и наш научни геније Милутин Миланковић. Тако су Београд и Србија пре 95 година добили прву жену доктора филозофије.

Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.

Држала је бројна предавања и семинаре и ван наставе, о Сократу, Шопенхауеру, Сенеки… Између наставе и предавања и у земљи и у иностртанству, интензивно се бавила научним радом.

Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…

За време Другог светског рата била је хапшена и мучена од Гестапоа, јер је јавно писала против расне и националне мржње. Одбила је да потпише злогласни “Апел београдских интелектуалаца“ који је Гестапо саставио и присиљавао београдске интелектуалце да га потпишу. 

После рата хапсиле су је и комунистичке власти, а по изласку из затвора све њене књиге биле су забрањене. Амерички универзитети су је звали да на њима предаје, што је она одбила. Храбра и достојанствена, наставила је да ради анонимно и припрема трећи том свог животног дела “Филозофски фрагменти“. 

Стеван Стојановић Мокрањац - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Стеван Стојановић 

Мокрањац 

је био српски композитор и музички педагог, 
класик српске музике,

њена најистакнутија личност 
на прелазу из XIX у XX вијек.

- Умро је 28. септембра 1914. године.

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји

27. септембра је Воздвижење Часног Крста - КРСТОВДАН

Крстовдан је празник посвећен проналажењу Христовог Крста на месту Његовог распећа.

Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.

Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.

Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.

После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вест да је Часни Христов крст пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх Макарије одлучи да подигне Крст на једно узвишење.

То прво уздизање ("воздвижење") Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години. Обележен је црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.

МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ - Да се не заборави!

На данашњи дан, 26. септембра умро је

војвода и владар Србије

МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји

МИЈА АЛЕКСИЋ - Да се не заборави!

На данашњи дан 26.9. рођен је

МИЈА АЛЕКСИЋ

један од славних српских глумаца и забављача

Остало је још десетак и нешто дана до општих избора у Босни и Херцеговини ... Бирај, па како ти се заломи ... Цртица из свакодневице ...

Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Ближи се крај септембру и он ће свој "мандат" предати октобру који долази. Мандат? Е у томе и јесте проблем, јер су, заправо, код нас увијек били најважнији мандати. А од сутра или мало сутра биће све другачије, барем овдје на просторима Босне и Херцеговине.

Написао бих да се ради само о Републици Српској, али Република Српска је само уставни ентитет и није самостална, нажалост. Такво предизборно стање ће трајати још десетак дана, јер толико је остало до општих избора у Босни и Херцеговини.

Мада нисам директно укључен у кампању, ипак по некад послушам вијести, очекујући да чујем да су неки важни кандидати одвојили Републику Српску од Босне и Херцеговине или да су је бар онако слаткорјечиво и лажно, наравно, а и како би другачије, припојили Руској Федерацији. Али, одмах се ухватим гографских карата и мјерим раздаљину између Републике Српске и Русије. Не знам колико је то хиљада километара, али свакако знам да смо далеко од Русије. Не знам зашто ми све ово на ум пада кад нисам кандидат ни за какву функцију. Али нема везе, као што многе ствари које се дешавају код нас немају везе ни са чиме.

Да буде још горе, нема ни оних “комесара” из изборних штабова па да ме усмјере куд' да гоним и за коју страну, односно странку треба да се опредијелим. Нико ни са киме не размјењује лична искуства, јер су сви кандидати заборавили животне ствари. Једина брига су им рачунске радње и калкулације по којима се може освојити мандат. А мандата неће бити ако се свим средствима “не ломе” протукандидати из исте странке и са исте листе. Они су заправо највећи противници једни другима, а сви заједно су највећи "противници" народу за чије се гласове и наклоност боре.

Никада ни приближно нико неће моћи да каже колико пара ће однијети једномјесечна предизборна кампања. Нико не зна гдје ће и у чијим џеповима ће завршити те прљаве паре, које се једним дијелом користе и за куповину гласова, а без гласова нема ни побједе.

Оно што могу на крају да кажем – хвала свима онима који су ово прочитали јер су управо толико узалуд изгубили времена, које је отишло у неповрат, као што ће и наредне четири године трајно бити упропаштене и све тако до сљедећег изборног циклуса или циркуса. Ма исто је то само што су актери различити и што у циркусу се стварају и граде какве такве илузије док се у политици не гради ништа осим опште пропасти и личних интереса. Демократски је то.

Али не може се без политике и нигдје на свијету не постоји таква држава или друштво у којем нема политике.

Ај здраво, и, оловку у руке, па кад дође и тај 7. октобар, дан избора, заокружујте онако како мислите да треба и кога треба да изгласате. 

Само водите рачуна да су важећи листићи, односно гласови. Јер свакако нећете чути глас оног кандидата којег ћете заокружити. Одмах након избора - изабрани ће вас свакако прекрижити. Не љутите се на "изабраног", јер сте га ви изабрали. Ово се односи на оба спола и по било којој основи не смије бити никакве дискриминације.

И баш у вријеме писања овог текста клима се драстично промијенила. Температура је пала за двадесетак степени. Но, дијаметрално супротно томе, како се приближава дан избора расте она друга "температура" и она никад не опада, јер кад си власт, онда си све. 
Без власти си нико и ништа и тако је одувијек било на овим просторима. 
А ево пада и киша, на Јахорини пада и снијег.

СТЕФАН НЕМАЊИЋ ПРВОВЕНЧАНИ

Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године.

Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Студеници.

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба 
у нашој историји

Стефан Немањић Првовенчани, велики жупан, краљ, средњи син Стефана Немање био је ожењен Евдокијом, кћерком Алексија III од кога је Стефан добио титулу севастократора, а Србија у то време уживала високо уважавање у Цариграду, као самостална и стабилна балканска држава. 

Стефановим именовањем за великог жупана није био задовољан његов брат Вукан који је настојао да се домогне престола уз помоћ Угарске. Да би се обезбедио од напада Угарске и напада брата Вукана, 1201. Стефан од себе удаљава своју жену Евдокију са којом је имао сина Радослава и кћер Комнину. 

1204. године Стефан се поново оженио другом женом, чије име није познато, добио је синове Владислава и Предислава. Како је Млетачка Република у то време ојачала, Стефан је отерао и другу жену и оженио се по трећи пут, сада унуком млетачког дужда Енрика Дандола, Аном, како би ојачао везе са Млетачком Републиком и западом. Са Аном је добио сина Уроша I.

Стефан Немањић није био задовољан титулом великог жупана па је ступио у преговоре са папском куријом и 1217. године од папе Хонорија III добио је краљевску круну. Настављајући успешну државну политику свога оца, Стефан Првовенчани је учврстио Србију у кругу стабилних европских краљевина. 
У односу на Немањино време, Србија је проширила своје границе ка истоку обухватајући сада територије од Ниша и Врања, Прешево, Биначку Мораву, Горњи и Доњи Полог и Призрен. Посто се крунисао, Стефан присваја све дукљанске земље. Ускоро нестају велики кнежеви хумски, а нестају и дукљанско-немањички краљеви споредне Вуканове лозе. Обе титуле уклапају се у титулу краља Стефана Првовенчаног – Краљ све Рашке земље и Далмације и Травуније и Захумља.

Средњи син Стефана Немање, у народу познат као Свети Краљ, једна је од красних слава Срба, а по њему се и седмица у којој се он слави назива краљева недеља. По његовом доласку на власт избија IV крсташки рат. 

Срушено је Византијско и створено Латинско царство. 

Србија је нападнута од Угарске, Бугарске и војске Латинског царства. Уз снажан отпор целокупног народа против завојевача и у савезу са Млетачком Републиком Стефан Првовенчани спашава раскомадану Србију. Да би га тако снажног и отпорног придобио на своју страну папа му шаље своју краљевску круну, после чега је Стеван проглашен за краља Србије, Дукље, Травуније, Далмације и Хума. 

Са њим почиње краљевска глава Немањића. Крунисан за краља у својој задужбини у Жичи од свога брата и духовног оца светог Саве. 

Изградио је манастир Жичу као будућу разгледницу Епископије Српске православне цркве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са светим Савом уздигао Православље до великог торчества у народу своме. По његовој жељи свети Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон. 

Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године. 

Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Студеници.