ПИШЕ:
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Нека српство настави да живи. Aли како? Због чега? У којем времену треба да се одигра историјаска утакмица сјећања и истине.Тешко је одредити прави термин, јер вријеме је већ одавно прошло. Прошло је много тога и прије нас и поред нас и са нама, онако удружено.
Осврнуо
сам сe и нигдје не видјех оно тамо, а
тражио сам пут изласка из мрака. Гдје
год да пођем чекају ме препреке, не од
жице и камења, већ од људи. Људи стали у
колоне и не покрећу се. Стоје као укопани.
Изгледају као да су повезани у исту нит
судбине, која им као крагана од кошуље
стоји за вратом и притишће врат, стеже
га...
Тренутно
се води медијски рат, истина умјереног
итензитета између великог медијског
маниулатора Бориса Малагусрког и др
Јоване Стојковић о “корисности
и штетности” вакцинације дјеце.
Истини
за вољу, могло би се поставити питање –
Зашто се Малагусрски петља у све и
свашта.
Одговор
је једноставан. Малагусрски пати од
тзв. синдрома популарности и настојања
да је стално присутан у глобалној медијској орбити.
Могло
би се навести много разлога за такву
констатацију. Елем, прије годину двије
удомио се у водитељску и ауторску емисију
на БН телевизији /Бијељинска телевизија/
и док је радио за добар хонорар ту се и
задржао. Одговарало је то и власнику БН
ТВ, а и Малагурском, јер је БН ТВ највећи
противник актуелне власти у Републици
Српској, а Малагурски је ту нашао право
ухљебљење да стално долијева уље на
ватру и да ауторским емисијама “пије
крв” предсједнику Републике Српске
Милораду Додику и наравно цијелој
владајућој “номенклатури” у Бања Луци.
Не
треба се превише удубљивати у личност
Бориса Малагурског па схватити да се
он увијек нађе тамо гдје су добре паре.
Тако је, ничим изазван, а по најмање
позван да се поред разних послова бави
и “кинематографијом”, па се тако ухватио
и ауторства за неке “документарне”
филмове што није никакво изненађење,
јер како рекох – гдје су добре паре –
ту је и Маласгурски.
Поставља
се и оно суштинско питање – Шта је то
Борис Малагурски корисно урадио за
српски народ. Није ништа. Увијек је само циљано радио за своју корист,
унапријед калкулишући само са висином
новчане користи, односно добром зарадом.
Но,
није он једини са таквим “педигреом”
у Србији. На хиљаде је њему сличних
манипулатора који кад нањуше паре –
иду “главом кроз зид” све док не напуне
џепове.
Зато
и Малагурски настоји да се задржи на
медијској сцени. Бура је. Она злокобна
и нема разумног гласа. Дијаметрално су
се удаљили већ поменути Малагурски и
др Стојаковић.
Међутим,
треба поставити оно суштинско питање
– Што се до “крви” боре за и против
вакцинације и једно и друго? Одговор би
био још једноставнији. Манипулације су
најбоље средство за слуђување народа.
И
да закључим.
Нико
не зна шта се дешава на путу живота, јер
га многи још увијек пролазе.
Они
који су прошли тај пут не могу да нам
кажу куда су ишли? Са киме су походили
земаљске просторе или су били изгубљени
у путешествију и трагању за животом. Не
зна се јесу ли имали проблема или је све
протекло у духу толеранције и разумијевања.
Није ваљда наопака судбина да се и тамо
- на другом свијету и у царству небеском
људи међусобно не разумију. О чему се ту ради, може се само претпостављати.
Мада
су претпоставке велике обмане. Јер оно
што човјек није видио или што није чуо
или што није додиром или мирисом и
осјетио - то се није ни десило. Или можда
јесте, али све је сакривено у дубоком
понору незнања.
Тешко
је све ово схватити, поготово што сваки
човјек најмање познаје себе, али зато
зна све о другим људима, па чак и о онима
које никад није срео у животу или за
које никада није ни чуо. Али ето, из
властитог интереса зна.
Интерес
се успоставља због користи, а не из нужде
или разјашњења стварности у коју смо
сви запетљани и упетљани. У сталном смо
трагању да пронађемо прави пут - пут
нашег спасења...
Малагурски
и његове медијске манипулације нису
тај пут!
Како
год да –
нека
српство настави да живи..
