Од
увек је црква прослављала Пресвету
Богородицу као покровитељку и заштитницу
рода хришћанскога, која својим
ходатајственим молитвама умилостивљава
Бога према нама грешнима. Безброј пута
показала се очигледно помоћ Пресвете
Богородице како појединцима тако и
народима, како у миру тако и у рату, како
у монашким пустињама тако и у многољудним
градовима.
Догађај
који црква данас спомиње и празнује
доказује само то постојано покровитељство
Пресвете Богородице над родом хришћанским.
1. октобра 911. год. у време цара Лава
Мудрога (или Философа) било је свеноћно
бдење у Богородичиној цркви Влахерне
у Цариграду. Народа је била пуна црква.
У позадини цркве стајао је св. Андреј
Јуродиви са својим учеником Епифанијем.
У четврти сат ноћи појави се Пресвета
Богородица изнад народа са распростртим
омофором на рукама, као да том одећом
покриваше народ.
Беше
обучена у златокрасну порфиру и сва
блисташе у неисказаном сјају, окружена
апостолима, светитељима, мученицима и
девицама.
Св.
Андреј видећи то јављање показа руком
Епифанију блаженом, и упита га: „видиш
ли, брате, Царицу и госпођу над свим,
како се моли за сав свет?" Одговори
Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!"
Због тога се установи ово празновање,
да нас подсети како на тај догађај тако
и на стално покровитељство Пресвете
Богородице, кад год ми то покровитељство,
тај покров њен молитвено иштемо у
невољама.
