Србија 2.000-те године и данас кад се још увијек опоравља

Ничим изазван, одлучио сам да се "умијешам"

у унутрашње ствари друге државе!

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Пети октобар онда и данас

Прије 18. година, дакле те 2.000. године, десио се пети октобар. Данашњи пети октобар је осамнаест година након ондашњег истог датума. 
Београд је тог петог октобра и те двије хиљадите године горио. Био је у ватри и пламену. 

И данас се осјећају дим и паљевине из ондашњег времена. Доста тога је санирано или боље речено - све је обновљено. Али, неке посљедице и неке ствари никада се неће санирати. 

Да ли се дaнас било ко пита шта се тада стварно десило. Или шта се барем десило са багером тадашњег “хероја”, извјесног Џоа, који је багером кренуо на српску пријестоницу. 

У засједама су чекали многи да најуре Слободана Милошевића и његове властодршце. И у томе су успјели. Касније су успјели и да га продају хашким инквизиторима. Ни данас се не зна ко је хапшењем и продајом Милошевића Хашком трибуналу у џеп ставио пет милиона долара или су Амери по ко зна који пут насамарили српске алаве петооктобарске властодршце и "испалили" их за обећану награду.

Али шта је у међувремену успио народ у Србији. Успио је да издржи све и свашта. Истине ради, у посљедњих пар година Србија је успјела да се опоравља и да се из понора уздиже и пење. 

Из тог времена у политици нема више Веље Илића, а мало ко је могао да замисли Србију без Веље.

Нема више ни храста који се налазио на дионици ауто-пута Прељине – Горњи Милановац у мјесту Савинац, на траси Коридора 11. Неки стручњаци су процјењивали да је трајање живота храста било преко шесет вијекова. Било. Али га уз велику помпу посјекоше и више га нема.

Пети октобар ће остати запамћен као дан 

кад су се многи голугузанери енормно обогатили, 

пљачкајући све до чега су дошли.  

Ако дуговјечни храст није преживио, у политици се и даље одржао вјечити Чедомир Говнановић, јуноша такозваних промјена. Било је чудно да неко први дан радног стажа започиње у политици и то на једној од најважнијих функција у власти. И десило се шта се десило. Чеда се енормно обогатио, а неки који су му повјеровали су или потпуно пропали или су толико осиромашили да их чак ни њихов сарадник и лидер Чедомир више и не гледа, а и зашто би кад му у његовом енормном богатству и нису више потребни.

Макарона у Чединим фабрикама скоро да и нема. Све фабрике су пред банкротом и гашењем, али и са енормним дуговањима радницима и држави.  

Ако добро памтим, из тог времена још су активани и актуелани Ненад Чанак и Зоран Живковић. Они су у сваком времену знали како да напуне само своје џепове и да из својих "чанака" кусају колико желе, па чак и да се преждeравају у изобиљу благодети које су за њих обезбиједили "младореволуционари" петооктобарских тзв. промјена. Да промјена, али на горе.

Из оног времена остао је запамћен и вјечити Расим Љајић. Али нећу о њему да ми неки не би пришили антинационално опсервирање Љајића. Дакле нећу ништа о Расиму!

Не могу да заборавим и неке ликове из такозваног покрета "ОТПОР". Да, они су свима били отпор. Једино нису били себи и страним финансијерима. 

 Многи "отпораши" су се добро ухљебили и данас су многи од њих на неким позицијама и по мало грицкају донације разних Сороша и бјелосвјетских олоша.

Немам намјеру да се више бавим пучистима, јер сви су се како тако одлично снашли и обогатили на патњама народа у Србији.

Коментар с разлогом написах петог октобра.

Остај ми здраво српски народе ...

Сутра је нови дан. 

Сутра је шести октобар Љета Господњег 2018. године.