Волим
спорт. Волим све спортове. Кад год имам
времена пратим све утакмице, а времена
увијек нађем за спорт.
Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.
Дошао
је и тај дан. У Подгорици вечерас ће се
играти фудбалска утакмица у Лиги нација
између Црне Горе и Србије.
Живимо
у таквом свијету и у таквој стварности
у којој се чак ни спорт не може изоловано
посматрати од укупног стања у друштвеној
стварности. А то стање детерминишу
историјске прилике и наравно у већини
случајева и појединци.
Појединци?
Који? Они који су имали политичку моћ и
који су клечали пред ногама великих и
моћних свјетских политичара чинећи све
да се прво развали некадашња заједничка
држава Југославија, а касније и да се у
свакој прилици СРБИЈИ нанесе велика
штета.
Нема
потребе за било каквим додатним
елаборацијама оваквих констатација.
Да одагнам све сумње и да одмах кажем -
навијам за све репрезентативне селекције
и то само за оне са грбом, заставом и
химном СРБИЈЕ.
Појединачно
навијам за све селекције Спортског
друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни
спорт Србије је изнад свега, без обзира
да ли се ради о колективним или о
појединачним спортовима.
Док
пишем овај кратки осврт, данас ће у
Подгорици снаге одмјерити фудбалске
селекције Црне Горе и Србије. Овај двобој
је много више од саме игре.
Немам никаквог разлога да према данашњим Црногорцима гајим било какве симпатије, кажем Црногорцима и мислим на данашње, мада не заборављам ни давне прадједовске црногорске корјене, али то је било давно и из времена кад су и Црногорци били Срби.
Немам никаквог разлога да према данашњим Црногорцима гајим било какве симпатије, кажем Црногорцима и мислим на данашње, мада не заборављам ни давне прадједовске црногорске корјене, али то је било давно и из времена кад су и Црногорци били Срби.
Данас
су околности много другачије. Оне су
допринијеле да Црна Гора има своје
репрезентативне тимове. Присутне
разлике између Србије и "братске"
Црне Горе морају се ставити у одређени
временски и историјски контекст.
Знам
да многи спортисти, па и црногорски не
сносе одговорност за за овакво стање.
У
таквој констелацији укупних друштвених
односа, а спорт је само један сегмент
тог стања, и Црногорци морају да знају,
а сигурно знају, да наши анимозитети
према њима су најизраженији кад играју
против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо
Милове /Ђукановићеве/ Црногорце.
Ако
ћемо бити искрени и поштени, онда треба
отворено казати – владајући режим Мила
Ђукановића ни смислити не може Србе, па
на крају крајева ни СРБИЈУ. Сваки
други закључак било би најобичније
лицемјерство и људска подлост са највећом
дозом покварености.
Никакво
уљепшавање стварности не може да
промијени чињенично стање, дакле ово,
па чак и спортско надметање на терену
и у међусобним односима и то не само
спортских екипа, већ у крајњој линији
и у међусобним “пријатељским”
међудржавним односима, много пута
изнуђеним. Но, то је тако, па ком' било
мило било му, а ком' не било, опет ће
остати овако.
И
да закључим. Најважније је да утакмица
двије спортске репрезентације протекне
у спортском духу. Срби најбоље знају како
се воле своји спортисти, али и како се
поштују и они који играју против наше
Србије.
Текст
који написах је ствар личног опредјељења
и сопствене перцепције и у њему нема
мржње према црногорском народу, али
нема ни љубави као некада, кад су нас
многи лагали да су СРБИ и Црногорци
“братски” народи. Можда и није лоше да
напокон и то знамо.
Слика из Подгорице
ће отићи у свијет, у онај свијет који је
много зла нанио Србији и чију мржњу
према Србима неће и не може да опере
ниједан меч, јер данашњи почетак
фудбалског дуела између Црне Горе и
Србије је више од сваке игре. Таквој
атмосфери највише је допринио режим
Мила Ђукановића који на сваком мјесту
забија нож у леђа Србије. Режим Мила
Ђукановића је био други у Европи, одмах
након Бугара, који је признао тзв. независно Косоово.
Исти
тај режим чини све да направи своју
Црногорску православну цркву, негирајући при том постојање само једне - Српске православне цркве, као и српских светиња у Црној Гори. Мило Ђукановић је тако устоличио и свог приватног
тзв. митроплоита Мираша Дедејића, наводног врховног поглавара непостојеће Црногорске православне цркве. Режим Мила Ђукановића у хировитом налету чини све да у својој држави затре све што има префикс српски и што је вијековима постојало и звало се српским именом.
У новије вријеме режим Мила Ђукановића прави спискове непожељних Срба којима треба бити забрањен улазак у Црну Гору. На Миловом списку нашли су се многи, међу првима српски патријарх Иринеј и славни Србин Матија Бећковић.
Послије оваквих срамних поступака актуелне власти у Црној Гори, сваког Србина ће бити срамота ако се којим случајем не нађе на фамозном списку непожељних Срба којима је забрањен улазак у царство Мила Ђукановића.
Због такве неподношљиве атмосфере за Србе у Црној Гори, није онда никакво чудо што неуобичајено јаке полицијске снаге Црне Горе чувају и на сваком кораку прате репрезентативце Србије.
Остаје питање - од кога их чувају?
У новије вријеме режим Мила Ђукановића прави спискове непожељних Срба којима треба бити забрањен улазак у Црну Гору. На Миловом списку нашли су се многи, међу првима српски патријарх Иринеј и славни Србин Матија Бећковић.
Послије оваквих срамних поступака актуелне власти у Црној Гори, сваког Србина ће бити срамота ако се којим случајем не нађе на фамозном списку непожељних Срба којима је забрањен улазак у царство Мила Ђукановића.
Због такве неподношљиве атмосфере за Србе у Црној Гори, није онда никакво чудо што неуобичајено јаке полицијске снаге Црне Горе чувају и на сваком кораку прате репрезентативце Србије.
Остаје питање - од кога их чувају?