Стефан
Урош III Немањић (1276-1331) био је син краља
Милутина и отац цара Душана. По наређењу
необавештеног оца био је ослепљен, а по
наређењу лакомисленог сина, у старости
удављен.
При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид. Пет година је свети Стефан провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и целог Цариграда.
Кад је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани. Била је то једна од најлепших грађевина византијске уметности и средњевековне архитектуре на тлу српске државе.
Свој век проживео је свети краљ српски Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 24. новембра (по грегоријанском календару) 1336. године.
Са
светим Савом и кнезом Лазаром, свети
Стефан чини тројство најмудријих,
најпожртвованијих и најблагороднијих
личности и светитеља које је дао српски
народ.
Седам
година након смрти, јави се у сну игуману
манастира Високи Дечани, те га они
извадише из гроба и показа им се тело
нетрулежно из кога се ширило миро. Под
дејством светих моштију овог светитеља,
дешавају се многа чудеса; слема се враћа
вид, хроми, неми, глуви, болесни и
раслабљени исцељују се дотичући се са
вером светих моштију овог светог
мученика.
Тело
се налази и дан данас у кивоту пред
иконостасом у храму манастира Дечани
и чини многа чудеса.