На данашњи дан, 26. новембра 1910. године
умро је славни српски пјесник
ЛАЗА КОСТИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
-----------------------------
Лаза Костић, биста на Калемегдану
-----------------------------------------
---------------------------------
Једна од наших најљубавнијих пјесама ако не и најљубавнија пјесма српске књижевности је свакако пјесма:
Santa Maria della Salute.
Овај пут је ни на блогу нисам поставио, јер се може свугдје наћи на нету.
Поставио сам кратки текст - коме је посвећена и како је настала пјесма итд.
Поставио сам кратки текст - коме је посвећена и како је настала пјесма итд.
Несрећна љубав
Њему
је било већ 50 година, њој тек 20. Ленка
Дунђерски била је ћерка најимућнијег
Србина у Војводини, Лазе Дунђерског.
Иако нису били блиски по годинама родила
се обострана љубав. Ленка је била опчињена
славним песником, а он њеном младошћу
и лепотом. Ипак, у педесетој години чак
се и одважни Лаза Костић плашио да
започне нов, узбудљив, заљубљен живот
са тридесет година млађом девојком.
Уместо романсе, цветало је пријатељство. Уследиле су заједничке вожње кочијама по граду и слушање клавира. Схватајући да је разлика у годинама исувише велика и да је таква љубав просто немогућа, Лаза бежи у манастир Крушедол. На предлог њеног оца жени се богатом наследницом Јулијаном Паланачки из Сомбора, а те исте 1895. године умире Ленка у својој 24-ој години.
Уместо романсе, цветало је пријатељство. Уследиле су заједничке вожње кочијама по граду и слушање клавира. Схватајући да је разлика у годинама исувише велика и да је таква љубав просто немогућа, Лаза бежи у манастир Крушедол. На предлог њеног оца жени се богатом наследницом Јулијаном Паланачки из Сомбора, а те исте 1895. године умире Ленка у својој 24-ој години.
Званично
је прихваћена прича да се Лаза оженио
богатом сомборском мираџиком, само да
би некако заборавио Ленку, док је она у
кратком року преминула у Бечу од тифусне
грознице. Ипак, незванични подаци тврде,
да је Ленка преминула при абортусу, који
је спровођен у Бечу, а да је причу о
тифусној грозници исконструисала
породица, како би се избегла срамота и
како би девојачко име остало неукаљано.
Ленка је потом сахрањена у породичној
гробници Дунђерских у Србобрану.
Лаза
је за Ленкину смрт сазнао на брачном
путовању у Венецију, где између осталог
посећује цркву Госпе од Спаса (Санта
Мариа делла Салуте). Управо од тренутка
Ленкине смрти и сусрета са грандиозном
лепотом цркве Лаза Костић ће 14 година
у себи носити ову песму, све док није
добила пуни сјај и постала опроштајна
песма, једна од најлепших у српској
поезији.
Фатална
судбина
Костић
је имао несрећу да се под старост заљуби
безнадежно у недостижно. Пре те фаталне
љубави, прва његова важна љубав за коју
историчари знају завршила се смрћу
девојке, 1862. године, кад је Костић имао
21 годину. Следећа се удала за другога,
а трећа за трећега. Изгледа да су оне,
или њихове мајке, на време схватиле и
размотриле природу овога генија, и
утекле стабилним људима, можда мало
безбојним, али постојаним.
Ленка
и Јуца, Костићева супруга, не могу се
поредити без опасности да се једној или
другој не нанесе нека неправда. Кад су
се венчали, Јулијани Паланачки је било
46, а Лази 54 године. Јулијана је свога
распуштеног генија први пут угледала
у некаквим сватовима, и отада та зачарана
девојка више ништа није видела до њега,
иако га је срела 25 година пре њиховог
венчања. Дотле је енергично одбијала
просце, који су јуришали на мираз, а
никоме није говорила кога то она чека.
У браку између Јуце и Лазе не може се
рећи да није постојало наклоности, али
љубавне страсти засигурно никада није
било. Јуца иако је била предобра жена,
није могла да надомести Ленку и њено
ужасно одсуство.