ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Навршава
се 23. године од кад је договорен и потписан
Дејтонски мировни споразум којим је не
само заустављен рат у БиХ, већ је тим
споразумом дефинисана и успостављена
територијална и политичка организација
и устројство Босне и Херцеговине коју
чине два равноправна ентитета.
На
годишњицу споразума много је разних
идеја, спекулација и иницијатива за
промјену Дејтонског споразума. Једнима
/Бошњацима и Хрватима/ је циљ укидање
Републике Српске и стварање унитарне
БиХ, док је нама из Републике Српске циљ
очување Републике Српске, а то није
ништа друго већ очување Устава Босне и
Херцеговине.
Многи
су покушали да сруше Републику Српску,
али она се вратила изворним вриједностима.
Из Републике Српске остаје јасна и
стална порука да је спровођење изворног
Дејтона основни услов за опстанак Босне
и Херцеговине и да нема простора за
његово мијењање.
Када
се у контексту Дејтона посматра цијела
БиХ може се видјети да је различитим
интервенцијама међународне заједнице,
првенствено високих представника, дошло
до одређених девијација и да је вршен
страшан притисак како би дошло до
централизације БиХ.
Сталним
наметањима разно разних одлука које су
на ум падале високим представницима у
БиХ и њиховом диктатуром која није била
ничим омеђена, дошло се до драстичног
нарушавања изворних принципа Дејтонског
споразума. Високи представници су били
апсолутисти са неограниченим моћима
владања каква нису имали ни цареви, ни
краљеви, па ни диктатори-владари.
Такве
егзибиције или експерименти који су
вршени над БиХ никада нису успоставили
"државну" структуру која ће бити
боља, ефикаснија, рационалнија и
јефтинија. Као по правилу кроз такве
интервенције добијали смо гомилање
непотребних институција на нивоу БиХ
које су прегломазне и нефункционалне.
Каква
је БиХ показује и данашњи дан.
У Републици Српској је празник и нерадни дан.
У Федерацији БиХ, другом дијелу Босне и Херцеговине је радни дан и није никакав празник, као што ни заједничке институције БиХ ни на који начин не обиљежавају данашњи дан.
