Овај
велики Чудотворац и изврсни посредник
пред Богом, родио се у земљи Ликији у
граду Патари. Његови родитељи, отац
Теофан и мајка Нона имали су само њега
једнога. Беше то благословено дете од
самог рођења свог, јер и није могао бити
другачији од благочестивих и милостивих
родитеља какви су били његови.
Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету.
Овај
светитељ и данас се слави по целом свету.
Пошто је био дарован од Бога, посветише
га Богу. О духовном животу поучавао га
је стриц Николај епископ Патарски, те
се скупа и замонашише у манастиру "Нови
Сион". Након смрти својих родитеља,
продао је сво имање и новац је разделио
сиротињи. Неко време је био свештеник
у свом родном граду.
Одликовао
се милосрђем, али пошто по природи би
скроман, повуче се у самоћу и безмолвије
да тако сачека смрт, но јави му се глас
Господњи: "Николаје, пођи у народ на
подвиг ако желиш бити од мене увенчан".
Тада он напусти самоћу и оде у народ и
би изабран за архиепископа града Мира
у Ликији. Под царем Диоклецијаном и
Максимијаном у време гоњења и мучења
хришћана био је бачен у тамницу, али ни
ту није престајао да проповеда и шири
реч Божију.
Присуствовао
је Првом Васељенском сабору у Никеји,
али због тога што је дигао руку на
јеретика Арија, би удаљен и забрањено
му је даље присуство. Тек када преко
изабраних архијереја јави се глас
Господа Исуса Христа и Пресвете
Богородице, да је учињена велика неправда
према Светом Николају, те му одобрише
даље присуство.
Био
је прави борац за истину, заштитник
правде, спасао је многе од сигурне смрти.
Истовремено милостив, правдољубив,
ходио је међу људима као сам Анђео
Божији, те због тога су га људи још за
живота сматрали за светитеља. Призивали
су га у помоћ у болести, беди и немоћи,
а он се свима одазивао и свима је помагао.
Из његовог лица сијала је светлост. У
старости се разболе и упокоји се у
Господу деветнаестог децембра 343 године.
Многа
чудеса се дешавају од његових чудотворних
моштију из којих непрестано избија
миомирисно миро, којим се лече болесници.
Спашавао је овај угодник Божји насукане
и изгубљене бродове, те се сматра
заштитником морепловаца. На овај датум,
све лађе, ма где се налазиле бацају своја
сидра и до сутрадан мирују, одајући
славу и хвалу овом светом чудотворцу.
Својим
чудесним моћима помаже он сваком ко му
се обрати за помоћ у болести, немоћи и
душевној патњи. Немогуће је заправо
избројати сва његова чудеса, јер их је
много. За њега се зато с правом може рећи
да он непрестано пише Јеванђеље Христово
и то са неба, својим свакодневним
чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима
се враћа вид, хроми проходају, глувима
се враћа чуло слуха.
++++++++++++++
Споменик Светом Николи у његовом родном граду Мири /античка Ликија/, данас је то град Кале код Анталије у Турској.
