Који православни народи данас славе Божић ... ДА И ТО РАЗЈАСНИМО ... Преузето из научне литературе ... ЈУЛИЈАНСКИ И ГРЕГОРИЈАНСКИ КАЛЕНДАР

ЈУЛИЈАНСКИ 

и ГРЕГОРИЈАНСКИ 

КАЛЕНДАР

Зашто поједини православни народи 

и наша Света црква славе Божић 

на почетку календарске године, 

а на крају Православне године 

/Православна Нова година почиње 14. јануара/ 

Зашто је календарска Нова година 

између два Божића двије хришћанске цркве? 

Зашто католици славе Божић 

на крају календарске године?

Јулијански календар или стари календар је увео Јулије Цезар 45. п. н. е. године и користио се у цијелој Европи до XVI вијека, када су државе почеле да прелазе на Грегоријански календар. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила јулијански календар за свој званичан календар.

Творац календара је грчки астроном Сосиген на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.

Јулијански календар није био савршен и његова разлика у односу на тропску годину се повећава за један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на сабору у Никеји 325. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. 

Пошто је Јулијански календар и даље остао непромијењен, разлика се до XVI вијека акумулирала на 10 дана. Када су ово уочили, астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином. То је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.

Током XX вијека, практично све православне земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у свјетовне сврхе). Њихове православне цркве нису жељеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског.

Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и СПЦ, иако је за нови календар усвојен њен приједлог).

Српска православна црква, која је била предлагач новог календара који је усвојен на конгресу 1923, 
и даље користи јулијански календар. 

Послије конгреса, СПЦ је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примјену била одложила. 

Одлуку о примјени овог календара СПЦ није касније донијела и у употреби је и даље Јулијански календар.

+++++++++++++++++

Православне цркве које су прешле

на Миланковићев календар:

 Цариградска патријаршија

Александријска православна црква

Румунска православна црква

Бугарска православна црква

Кипарска православна црква

Грчка православна црква

++++++++++++++++++++

Православне цркве 

које и даље користе јулијански календар:

Антиохијска православна црква

Јерусалимска православна црква

Руска православна црква

Српска православна црква

Грузијска православна црква

Јапанска православна црквa

        

++++++++++++++++++++++

Неке православне цркве користе оба календара:

Пољска православна црква

Албанска православна црква

Православна црква чешких земаља и Словачке.

--------------------

Занимљивости о Милутину Миланковићу:

Направио је најтачнији календар до сада. Дужина тропске године износи 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди, док је Миланковић постигао тачност од 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунди. Само две секунде дуже траје година по најтачнијем календару.

* Миланковић никада није прихватио Ајнштајнову теорију релативности, али је то тада био случај и са многим другим научницима тог времена.


* Добио је кратер са својим именом на даљој страни Месеца величине 34 км, затим кратер на Марсу пречника 118 км и астероид под називом 1605 Миланковић.


* НАСА га је уврстила у десет највећих научника који су се бавили проучавањем Земље. 


* За разлику од Николе Тесле или Михајла Пупина, светску славу није стекао у највећим светским центрима, већ се својим научним теоријама бавио у собици у Капетан Мишином здању, на Београдском универзитету, користећи само папир, оловку, шибер и логаритамске таблице.


* Миланковић је главни „кривац” који је доказао да на Марсу не може постојати цивилизован живот, јер је својим прорачунима показао да су тамо температуре превише ниске да би живот у таквом облику постојао.


* Европско геофизичко друштво је 1993. године установило медаљу Милутин Миланковић.
Био је један од најбољих познавалаца историје астрономије и науке уопште, а то доказује у неколико својих дела.


* Најцитиранији је српски научник свих времена.