КАКО И СА ЧИМЕ ЋЕМО У НОВУ ГОДИНУ
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Прођоше тако многе године, прођоше деценије, а многи од нас ево живимо чак и у два вијека. Започели смо живот у двадесетом и наставили га у двадесет и првом стољећу.
Знам да није могуће у једном кратком осврту да се све оно што је прошло "стрпа" у један текст. Но, била су то времена кад нашим прецима /не свим наравно/ није ваљао краљ, па им касније нису никако одговарали комунисти, па онда социјалисти и ево нас данас ту гдје смо. А како стоје ствари, изгледа да нисмо нигдје.
Теоретичари ово доба зову капитализмом, а они који су разочарани, а таквих је највише, најрадије би овакво стање умјесто капитализмом назвали - катаклизмом. Итина, радило би се о прегрубом термину и не би одговарао објективном стању у друштву, али се сасвим добро уклапа у размишљање оног човјека који нема ништа и који живи у потпуној биједи и у сиромаштву. За њега није битна дефиниција ниједног система.
За њега би било важно да поштенији функционише систем у којем би и ОН имао право бар на комад хљеба. Памти ОН добро да су му неки ранији тирани отели комад родне груде и рођене земље и коју су многи својатали као отаџбину, јер им је, због њих самих и због њихове користи тако нешто и требало.
Многи од нас знају на хиљаде лопова који су се на крви и на патњама честитог народа обогатили без икаквог рада. Обогатили су се пљачкама и лоповлуцима. Али, каква корист од тога што их знамо, кад никога од њих не смијемо да назовемо правим именом - ЛОПОВ. Јер забога, само суд и пресуда могу да кажу ко је лопов.
Уосталом, никада се никоме није судило, па самим тиме, није му се ни изрицала "пресуда" што је поштен. Много је ситуација кад не можеш доказати ни оно што видиш сопственим очима. Није онда чудо што и лопови имају имагинарну слику, јер и они мисле да су сви други, наравно осим њих, они прави лопови.
Треба ли народним масама само "хљеба и игара" и могу ли од тога живјети. Краткорочно гледано можда могу преживљавати. Али колико времена могу тако. Много је оних који мисле да су заслужни за неки друштвени напредак. Али основни проблем је у томе што нема имена оних који су кривци за назадак.
Ордење се увијек дијели оним заслужним, мада се често додјељује и оним послушним. Тешко је одговорити на питање којих има више. Кад нисмо знали у прошлости, барем данас знамо да је много оних који су прошлост искористили у корист своје удобне и угодне садашњости.
Све су то слике које су већ давно виђене. Да ли се баш толико разликујемо што су неки прихватили Цезаров, а они други Миланковићев календар. Сасвим је свеједно, јер вријеме не може да стоји, ма како га ми бројали и ма како га и којим датумима обиљежавали.
Остало је још неколико сати до Нове године која ће наредне године постати стара као и све претходне. Дакле, све се своди на вријеме и прелазак из "старог у ново" и опет повратак на старо. Међутим, нико поуздано не зна кад ће доћи нешто ново.
Кад ће стићи нешто новије или најновије, такође, нико не зна.
Било како било, ипак стиже Нова година.
Свима вама драги моји, желим све најбоље у Новој години и свака срећа вас стизала!
