Ученик
светих Кирила и Методија и један од
Петочисленика, који су најревносније
сарађивали оним апостолима словенским.
Свети Наум путовао је у Рим, где се
прославио чудотворном моћи као и великом
ученошћу. Беше зналац многих језика.
При повратку из Рима они се настанише,
помоћу цара Бориса Михаила, на обалама
Охридског језера.
Док
је свети Климент деловао као епископ у
Охриду, дотле је свети Наум основао на
јужној обали језера манастир, који и
дан-данас краси ту обалу, – као што име
свети Наум краси историју словенског
Хришћанства – и који је кроз векове и
векове био извор чудотворне силе и
уточиште болним и невољним. Око светог
Наума сабрало се беше мноштво монаха
одасвуд са Балкана.
Свети
Наум је био мудар учитељ, јединствен
руковођ монаха, одлучан подвижник,
чудотворан молитвеник и духовник.
Неуморни трудбеник свети Наум се особито
трудио на превођењу Светога Писма, и
осталих црквених књига, са грчког језика
на словенски. Чинио је чудеса и за живота
и по смрти. Његове чудотворне мошти и
дан-данас задивљују многобројним
чудесима, нарочито исцељењима од тешких
болести, понаособ лудила.
Упокојио
се у првој половини X века и преселио у
радост Христа љубљенога.