24. јануара. 1847. године
рођен
је славни српски војвода
РАДОМИР
ПУТНИК
Уврштен
у 100 најзнаменитијих
Срба
у нашој историји
Радомир
Путник био је српски војвода
(маршал). Током своје богате војничке
каријере био је два пута начелник Главног
герералштаба, пет пута Министар војни и
начелник Штаба Врховне команде Војске
Краљевине Србије у Балканским и Првом
свјетском рату.
У
Балканским ратовима био је начелник
штаба Врховне команде. Послије Кумановске
битке унапређен је у чин првог војводе
(маршала) српске војске.
У
Првом свјетском рату био је начелник
штаба Врховне команде, све до погоршања
његове болести 1916. када га је на том
мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић.
Путник
је командовао српском војском за вријеме
све четири непријатељске офанзиве на
Србију. Током битке на Церу, уз помоћ
промућурног команданта Друге армије
Степе Степановића нанио је Аустроугарима
велики пораз.
Тешко
болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. је пребачен на Крф, гдје се лијечио до
септембра исте године.
Са Крфа је отишао
у Ницу да
настави лијечење, гдје је и преминуо.
Његови
посмртни остаци су пренијети 6. децембра 1926. године у Краљевину СХС скоро десет година након смрти.
Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу уз све државне и војне почасти.
Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу уз све државне и војне почасти.
Уврштен је
у ред највећих војсковођа Првог свјетског
рата и српске ратне историје, као и у 100 најзнаменитијих Срба у нашем постојању.
-----------------------------
Војвода
Радомир Путник о Русији
Из
историје знамо, господо, да смо ми када
год је Русији било добро и када год се
она није налазила у невољним приликама,
могли рачунати свагда на њену помоћ.
Када
год је она била у невољним приликама,
као што је био тај јапански рат, за нас
је било врло незгодно, па се можда
постављало и питање нашег опстанка.
Докле
год смо ми могли да рачунамо на снагу
Русије, на њену слободу акције, ми нисмо
имали да зебемо од непријатеља.
Чим
се она заплела у један незгодан рат,
сасвим је оправдано било што смо зебли
о нашем опстанку и што смо се почели
нагло утврђивати на турској граници,
одакле је било понајвеће зебње и сумње.
Биста славног војводе
РАДОМИРА ПУТНИКА
у Београду
