Свети
Трифун живео је у трећем веку, а рођен
је у Кампсади, у Фригији. Родитељи су му
били побожни и своју побожност су и на
свог сина пренели.
У
свом животу бавио се домаћом економијом
и чувањем гусака, али пошто је био одан
Христовој вери, Бог га је обдарио даром
чудотворства, те је многе болеснике од
разних болести молитвама лечио.
Прича
се да је, између осталих, исцелио и Горду,
кћер римског цара Гордијана, која је
патила од неке душевне болести од које
је ниједан лекар није могао излечити.
За то га је цар богато наградио, али он
је све дарове раздао сиромасима. За
време римског цара Деција, Трифун је
претрпео страшно мучење и на крају умро.
Српска
православна црква, верујући у чудну моћ
молитвеног заступништва светог мученика
Трифуна, установила је нарочити молитвени
чин, који се врши са њивама или баштама,
ако се догоди штета од инсеката, мишева
и других животиња. Кад се врши овај чин
узима се зејтин из кандила светог Трифуна
и богојављенска водица, па свештеник
унакрст шкропи њиву, башту или виноград,
и поред осталог чита и "заклинаније
свјатаго мученика Трифуна". На тај
начин свети Трифун се сматра заштитником
пољских усева.
Наши
виноградари због тога славе светог
Трифуна као патрона, па тога дана иду у
винограде, орезују по коју лозу и вином
заливају по који чокот, да би тиме
повратили винограду малаксалу снагу,
после дугог зимског мртвила, па да почне
бујати у пролеће које се већ почиње
примицати. Због тога светог Трифуна у
Источној Србији зову Орезач и Заризој.
Ако
на Трифундан пада снег или киша, биће
кишна и родна година, ако је ведро, година
ће бити сушна и неродна. Народ још каже:
"Триша забо угарак у земљу, па зато
снег и лед почињу да се топе".
